Živadin Jovanović: BRISEL UJEDINJUJE ALBANCE A RAZBIJA SRBE

0

Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

BRISEL UJEDINJUJE ALBANCE A RAZBIJA SRBE

Iz Izlaganja na Okruglom stolu o Kosovu i Metohiji, Beograd, 20. februar 2018.

– Rezolucija SB UN 1244 je najvažniji opšte-obavezujući pravni dokumenat koji obavezuje sve članice svetske organizacije uključujuću članice EU, NATO, OEBS-a, OIK, AU, EAU. Rezolucija SB 1244 je jedina pouzdana osnova i okvir svih pregovora o statusu. Usled ozbiljnih grešaka ranijih srpskih vlasti, iz sistema UN proistekli su i neki nepovoljni dokumenati  savetodavnog, neobavezujućeg karaktera. Izuzetno je bitno da se danas i ubuduće ne čine slične ili veće greške koje bi otežale položaj i perspektive Srbije u budućnosti.

– Najvažniji parametar je Ustav Republike Srbije. Očekuje se da ga svi poštuju a odgovornost za to raste sa položajem svakoga od nas u društvu. Odnos prema Ustavu je mera ozbiljnosti države, državnika i građana.

– «Pogodba» – Kosovo i Metohija za članstvo u EU nije prihvatljiva jer se radi o vrednostima koje nisu uporedive. Članstvo – da, ali bez ucena i «unikatne članarine».

– Garancije EU, za bilo kakve buduće dogovore ili rešenja, za Srbiju, nisu kredibilne. Praksa pokazuje da Zapad i EU iniciraju sporazume u kojima su prava Srbije samo mamac da ih prihvati i potpiše, a pravi cilj da utvrdi obaveze Srbije u korist druge strane i da na taj način dobije osnov za beskrajne ucene:  „Ako želite članstvo!“ Iz rezolucije SB 1244 izvršene su samo one odredbe koje su od interesa za Albance, nije izvršena ni jedna odredba kojima se garantuju prava Srba i Srbije. Iz Briselskog sporazuma od 2013 Srbija je izvršila sve svoje obaveze, Albanci nisu izvršili jedinu obavezu koju su prihvatili – uspostavljanje Zajednice srpskih opština. EULEKS je prihvaćen kao «statusno neutralan», u stvarnosti, bio je i ostao ključni instrument za uspostavljanje ilegalne kvazi države na delu teritorije Srbije. Ostale su nerasvetljene ozbiljne sumnje na koruptivno ponašanje.  Samo izvršavanje neizvršenih obaveza prema Srbima i Srbiji, istinska nepristrastnost, otkrivanje i procesuiranje odgovornih za zločine prema Srbima – mogu otkloniti nepoverenje.

– Srbija je u dosadašnjim pregovorima otišla predaleko u davanju ustupaka Prištini i Zapadu a za uzvrat nije dobila ni približnu zaštitu svojih prava i interesa. Beograd iz toga treba da izvuče odgovarajuće zaključke. Ne treba da ide u nove dogovore i obaveze niti u novi «pravno obavezujući sporazum» sve dok se prethodno ne izvrše sve obaveze prema Srbiji i srpskom narodu uključujući slobodan i bezbedan povratak 250.000 proteranih u etničkom čišćenju. Kakva bi to bila normalizacija bez uslova za bezbedan povratak četvrt miliona proteranih ljudi?

-Pravno obavezujući sporazum bio bi iskorišćen za ubrzanje stvaranja Velike Albanije. Dok je izvan OUN Kosovo teško može da se ujedini sa Albanijom, jer nije subjekat međunarodnog prava. Smetnju predstavlja i što je formalno pod mandatom UN-a.

– Status Kosova i Metohije za Srbiju je ključno pitanje koje je otvoreno dotle dok se pregovorima ne dođe do pravednog i održivog rešenja kako je predviđeno rezolucijom SB UN 1244. Niko nema prava da Srbiju ucenjuje postavljanjem bilo kakvih rokova, ili da nameće rešenja po meri svojih geopolitičkih interesa.

– Obaveza i napori Srbije da se obezbede osnovna ljudska prava pripadnika srpskog naroda na Kosovu i Metohiji kao što su lična bezbednost, sloboda kretanja, neprikosnovenost prava svojine – uživaju punu podršku građana. To i staranje da se obezbedi poštovanje statusa i neotuđivih prava Srpske pravoslavne crkve ne umanjuju niti otklanjaju suštinski interes a to je – status Pokrajine u skladu sa rezolucijom SB 1244 i ustavom Srbije.

– Nisu prihvatljivi indiferentnost ili čak i povlađivanje zlonamernoj propagandi da je Kosovo i Metohija teg o vratu Srbije kojeg treba što pre da se oslobodi da bi njena ekonomija i građani krenuli u budućnost, investicije, razvoj, viši životni standard, veći prirodni priraštaj, gotovo, u zemaljski raj. To je još jedna velika obmana. Životni standard i ekonomija u svakoj zemlji zavise od ekonomske politike i sistema, od diversifikacije ekonomske saradnje i izvora investicija a ne od odustajanja od bilo kojeg vitalnog nacionalnog ili državnog interesa.

-Dosadašnji format pregovora Nemačka koristi za promociju svojih, a delom i zapadnih geopolitičkih interesa uopšte. U to se uklapa i način rešavanja albanskog nacionalnog pitanja, slabljenje srpskog naroda i Srbije kao političkog faktora na Balkanu, kao i dalje zaoštravanje nerešenog srpskog nacionalnog pitanja. Važan argument u prilog ovakve ocene predstavlja faktičko sprečavanje 250.000 Srba i drugih nealbanaca da ostvare univerzalno pravo na slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak u svoje domove i na svoja imanja.

– Pravedni kompromis je moguć samo u okviru rezolucije SB 1244 i Ustava Srbije. Nije kompromis niti održivo rešenje da Priština dobije nezavisnost, ekonomska i prirodna bogatstva, članstvo u UN, UNESKO, OEBS, a Srbi međunarodnu na mesto administrativne granice, status pripadnika nacionalne manjine i NVO ZSO.

– Imajući u vidu izneto a posebno izmenjene uslove, neadekvatnost formata pregovora, ucenjivačku dimenziju vezivanja statusa Kosova i Metohije sa pregovorima o članstvu Srbije u EU danas ne postoje uslovi za postizanje uravnoteženog, pravednog i održivog rešenja. Ti uslovi se mogu stvoriti uključivanjem Rusije i Kine, odnosno, vraćanjem procesa u Ujedinjene nacije u kome je i započet.

– Srbija je bila i ostaje spremna da traži kompromis,  usklađuje interese, ali ne na  brisanom, neoznačenom prostoru, već na terenu principa i prava. Ne bi smela da napušta teren prava i principa i da, hita u budućnost boljeg života dajući prednost nepravu u odnosu na pravo. I pravo je deo stvarnosti.

– Nuđenje tzv. modela dve Nemačke  je providan pokušaj opravdavanja, zavaravanja i ponuda za „čuvanja obraza“. Situacije, međunarodne okolnosti , poreklo i koreni problema, nisu uporedivi. Srbija nije bivša SRN, niti Kosovo i Metohija bivša NDR. Srbija je već rekla šta misli o ultimatumu Gabriela Zigmara. Bilo bi dobro kada bi i Evroopa i EU izrazili svoja mišljenja pre nego što Zigmaru ne bi prešlo u naviku  da proglašava koji delovi čine, a koji ne čine teritorije drugih zemalja. Da li je ikome potreban omaž Minhenskom sporazumu 80 godina posle?

anfor.org

POSTAVI ODGOVOR

*