ŽIVOJIN RAKOČEVIĆ: Poraz slobode u Notr Damu

0

Zvona na Notr Damu, Bogorodičinom hramu u Parizu, zvonila su da oglase kako su hrišćani pobedili na Kosovu polju, a tvrdi se i da je lično kralj Karlo VI priredio svečanu službu. Vest je odjeknula u Francuskoj. Informacije iz više različitih izvora stizale su na konjima, u pismima, svedočenjima, reportažama, izveštajima, a konačni rezultat tog istraživačkog rada bila je vest: sultan Murat je ubijen! Karlo je mogao da odahne, jer je „prokletnik” zaustavljen na Kosovu polju 1389, a Evropa oslobođena od invazije sa istoka. Podrazumevalo se da su u bitkama na Balkanu, na prvom mestu u onoj koju je predvodio srpski knez Lazar, branjeni srpska zemlja, hrišćanstvo i pravoslavne svetinje. Bilo je lako pretpostaviti da tamo negde, oko tog Kosova polja, postoji i neki srpski Notr Dam, da se u njemu pišu knjige, da će u njemu naslednici prestola, kneževi i despoti priređivati službe i moliti da se spasu Dečani i hrišćanski svet. Dečani su srpski Notr Dam.

Kako su decenije odmicale, pobeda na Kosovu polju polako se selila u svakodnevni život i postala narodno Jevanđelje. Islam je preplavio vladajuće elite, mi smo vekovima živeli uz danak u krvi, prvu bračnu noć, ropstvo i čudesne pokušaje otpora koji su svedočili da će se dogoditi ono što biti ne može. Opstanak i preživljavanje Dečana, Patrijaršije, Gračanice i stotina crkava svetske umetničke vrednosti pokazali su svu snagu i vitalnost kosovskog narodnog Jevanđelja.

Veliki rat je iz tame ropstva na svetsku pozornicu ponovo vratio Srbe i Kosovo. Izveštaji u svetske metropole stižu brzojavima, telefonima, diplomatskim depešama, preko novinskih dopisnika, medicinskih radnika, video-zapisa, fotografija, kao i propagande ratnih neprijatelja. Savezničke prestonice podržavaju napore Srba, a London proglašava „Kosovski dan”, u desetinama hiljada škola i crkava pominju se Srbi i Kosovo. Ovi potonji se kolebaju da li da na Kosovu polju krenu u novu sudbonosnu bitku i, srećom, odustaju. Austrougarske i bugarske jedinice zauzimaju današnji prostor Kosova i Metohije, gde ih srpsko stanovništvo dočekuje kao okupatore, a Albanci kao oslobodioce. „Koliko je meni poznato, nije bilo nikakvog organizovanog otpora, a Albanci su preuzimali vlast u svoje ruke”, kaže prof. dr Vladan Virijević sa Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. Iz Dečana, srpskog Notr Dama, Bugari odnose knjige, arhivu i dragocenosti, lokalno stanovništvo uzurpira imanja. U skrivnicama čekaju sveće koje je ostavila kneginja Milica da se zapale kad dođe sloboda. Za Dečane i Notr Dam, konačno je stigla 11. novembra 1918.

Osamdeset godina kasnije, na diplomatskim stolovima, na internetu, u svetu koji uživo prenosi ratove, u vremenu koje je potpuno pretvoreno u sliku i informaciju, Kosovo je treći put u centru svetske pažnje. Zasule su ga bombe najmoćnijih svetskih sila jer su, na osnovu „proverenih dokaza”, Srbi prekršili osnovna ljudska prava kosovskih Albanaca. Svet je 1999. gledao kako 50.000 vojnika i mirotvoraca stiže i donosi demokratiju na Kosovo i Metohiju. Iste godine na srpski Notr Dam postavlja se bodljikava žica, a minobacači ekstremnih Albanaca opasno zasipaju najlepšu balkansku crkvu. Dvadeset godina u miru – slika je nepromenjena.

Na samu stogodišnjicu kraja Velikog rata u Notr Damu u Parizu osvanula je zastava samoproglašenog Kosova, a žice na srpskom Notr Damu niko se nije ni setio. Plavo-žuti komad platna sa nekoliko zvezdica, odobren u Američkoj kancelariji u Prištini, zavijorio se u čudesnoj Bogorodičinoj crkvi. Sakriveni tom zastavom, kosovski Albanci porušili su i oskrnavili 156 hrišćanskih svetinja na Kosovu, proterali 236.000 Srba i od gradova na Kosovu napravili savršeno čiste etničke sredine. Dečani, srpski Notr Dam, pet puta su granatirani. Zašto i otkud kosovska zastava u Notr Damu? Ko ima hrabrosti da stane ispod nje, da je prihvati kao zastavu pobednika, da kaže – oni su se borili na strani saveznika, da pogleda u oči kosovskih Srba koji danas žive u getu? Jedina definicija njihovog života na oduzetom im Kosovu glasi: „Nijedna čaša što se pije, nijedna zastava što se vije, naša nije”. To je napisao Miloš Crnjanski dok su žrtve Velikog rata pružale ruke prema njemu, dok je još vetar nosio bojne otrove, a u bolnicama skapavali tifusari, dok je svet prebrojavao nestale, pobijene, uništena kulturna dobra, crkve… Kosovska zastava vije se u Parizu i sa nje kaplje krv ubijene dece iz Goraždevca, ona je kao oblik okupacije prekrila živote kosovskih Srba, u nju su umotani islamisti zbog kojih su Dečani opasani bodljikavom žicom, a isti Notr Dam čuvaju francuski vojnici sa prstom na obaraču. Svet nije muzej pobednika i poraženih, svet je mesto vrednosti, svet mora čuvati srpski i francuski Notr Dam, zato će onaj ko skine kosovsku zastavu sa Notr Dama biti uvek na strani pobednika, jer će skinuti i deo bodljikave žice sa Visokih Dečana.

standard.rs

POSTAVI ODGOVOR

*