Живот уз звона и монахе

Од некадашњих манастирских насеља са именом Прњавор, у Срему остала само три. Сиромаси су долазили у манастир да раде, добијали парче земље и на њој градили куће

0
Архимандрит Арсеније Матић игуман манастира Бешеново / Фото Д. Дозет

ФРУШКА гора у свом прелепом природном окружењу крије и 18 средњовековних манастира, који представљају понос српског народа, због чега је и зову Српском Светом гором. Ови манастири настајали су од краја 15. до 18. века са специфичном архитектуром, унутрашњошћу и фрескама, а подигнути су као задужбине српских владарских породица. Управо захваљујући животу у њима, настала су и поједина насеља, која су и дан-данас, упркос белој куги и миграцији становништва, остала сачувана. Међу њима су и Јазачки Прњавор, Бешеновачки Прњавор и Крушедолски Прњавор.

Назив Прњавор потиче од грчке речи са значењем манастирско имање, мада га доводе у везу и са српском речју прње, што би могло да има смисла, јер су људи који су тада долазили да раде у манастиру, углавном били сиромашни, са мало гардеробе на себи, која је најчешће била поцепана. У манастир су ступали у поданички однос, потпуно економски зависни од њега. Уз сам манастир, добијали су парче земље да би на њој могли да граде куће. Тако се временом формирало насеље Прњавор у ова три сремска места.

Прве шире информације о Јазачком Прњавору потичу из 1753. године, кад је у насељу било седам породица и 22 становника. Сви су радили на манастирском имању. Данас овај Прњавор има око 30 кућа и познат је по манастиру Јазак који се налази на крају једине улице у насељу, у подножју шуме.

* Прве информације о Јазачком Прњавору потичу из 1753. године / Фото Перпетуум мобиле

Бешеновачки Прњавор, познат по истоименом манастиру, према последњем попису из 2011. године има 83 становника. У њему нема продавнице, амбуланте, школе, па се мештани снабдевају у оближњем селу Бешенову, где и деца иду на наставу.

* Бешеновачки Прњавор према последњем попису из 2011. има 83 становника / Фото С. Костић

Некадашње манастирско имање Крушедолски Прњавор, који је смештен на јужним падинама Фрушке горе, између манастира Гргетег и Крушедол, у иришкој општини, најбројније је насеље по становништву и најурбаније међу ова три Прњавора. У око 130 домаћинстава, у последњих 13 година родило се више од 35 малишана. Село са 246 становника извукли су Банијци и Далматинци, који су се овде скућили, после ратних деведесетих година.

* Некадашње манастирско имање Крушедолски Прњавор најбројније је насеље по становништву и најурбаније међу ова три Прњавора

* Крушедолски Прњавор има водовод, здравствену амбуланту, јавну расвету. Фото Перпетуум мобиле

Двадесет породица избеглица добило је овде бесплатне плацеве и грађевински материјал, подигли куће, и онда је све почело да се мења – стигао је водовод, уредила се здравствена амбуланта, засијала јавна расвета, уређене су куће, па Крушедолски Прњавор изгледа као нов.

Ова места данас представљају групу најмањих насеља у Војводини.

Смиљка КОСТИЋ, Вечерње Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*