Zlato iz Kučeva – dnevnica za ispirače, atrakcija za turiste

0

Opština Kučevo od davnina važi za predeo bogat zlatom, u tom kraju čisto zlato vadili su još Rimljani. Danas u tom delu Srbije ni jedan rudnik ne radi a zlato ispiraju pojedinci. Stari način ispiranja zlata sada bi mogao da postane samo turistička atrakcija, jer malo ko više hoće time da se bavi.

U kučevačkom kraju i danas se kao legenda prepričavaju priče o bageru Karađoređevića kojim se vadilo zlato iz ovdašnjih reka. Napravljen između dva svetska rata, bio je najveći u ovom delu Evrope a vadio je 35 kilograma zlata mesečno.

„Ja se sećam da je Ekspres politika objavljivala feljton sa naslovom Najbogatiji kraj najsiromašnije zemlje u Evropi, priča o Aleksandru – priča da je zlato koje je nađeno negde u tajnom sefu u Švajcarskoj. Međutim, Aleksandar je ubijen 9. oktobra a bager je proradio tri dana kasnije, ako je neko imao vajde to je princ Pavle“, kaže pisac Vojislav Marjanović.

Osnovna sredstva za ispiranje zlata su lopata, ispitak i zdrava kičma, sve ostalo je puka sreća, kaže Živorad Jakobović jedan od sedmorice legalnih ispirača zlata u Srbiji. Pored toga, mora se dobro poznavati reka, njena obala i tok.

„Svaki ispirač zlata, svaki građanin može sebi da obezbedi jednu prostu dnevnicu, radom odnosno ispiranjem zlata. Ovo nije obogaćivanje na lopatu ovo je naša tradicija, naša želja da to sačuvamo a ujedno da prezentujemo“, kaže Živorad Jakobović, ispirač zlata Zlatno Runo.

Danas je u ovom kraju dozvoljeno vaditi zlato, ali samo ručno, bez upotrebe mehanizacije. Godišnja dozvola iznosi 7.000 dinara uz koju ide obaveza da se nađeno zlato preda NBS.

„Ako hoćete time da se bavite to je jedna ozbiljna i kompleksna delatnost, turistima svakako možemo prikazati kako se to nekada radilo i u okruženju Homolja koje samo po sebi jeste atraktivno i prirodom i običajima i ljudima, onda možemo uživati u prikazu te aktvinosti“, kaže Pavle Đukić iz Turističke organizacije Srbije.

Zlato koje se ispira iz reke Brodice koja protiče kroz istoimeno selo je dvadesetdvokaratno. Ipak, malo je onih koji bi legalno da rade ovaj težak posao. Većina njih živi u inostranstvu i u Srbiji su samo tokom leta.

RTS

POSTAVI ODGOVOR

*