Злочин без казне – убиство породице Зец!

0

Југословенски комунисти на Конгресу у Дрездену 1928. поставили су темеље даљег растакања српског националног бића и стварања топонимских нација. Усвојен је закључак да је оружани устанак пут до стварања независне Словеније, Хрватске, Црне Горе и Македоније, а „албанско“ и „мађарско“ питање прилика за подстицање сецесионистичких тежњи.

Континуитет злочина над српским народом, описан још у одлукама Конгреса, попримио је облике идеологије којом су и уцртане нове границе на Балкану.

Највеће умеће ђавола је да убеди људе да не постоји! Срби су уверавали себе да до дрезденског сценарија не може доћи. Заметали су трагове о сопственом страдању. У фразеологији домаћих новокомпонованих политичара главни повик је да не треба гледати у прошлост. Помен српских стратишта и жртава увек се тумачи као распиривање мржње. Србима је забрањено да памте! Народ који страхује да сагледа своје историјске удесе, осуђен је да их понавља.

Ретка су јавна гласила у Србији која ће подсетити да се 7. децембра навршава 25 година од убиства породице Зец у Загребу за које нико није одговарао.

Нешто пре поноћи припадници хрватске специјалне јединице „Јесење кише“ упали су у кућу познатог загребачког месара Михајла Зеца. Убијен је са леђа, а његову супругу Марију и ћерку Александру стару 12 година одвели су на оближњу планину Сљеме и тамо убили.
Друго двоје деце, Гордану и Душана је сачувала Божија промисао.
Иако су признали и до детаља описали злочин, егзекутори су пуштени на слободу под изговором да су изјаве дали без присутства адвоката.

Када је тадашњи председник хрватског сабора Стјепан Месић од Туђмана затражио да се тај случај реши добио је одговор: “Ти дечки ће ми још требати.”

Ликвидације и прогон Срба током 1991. године биле су Олуја пре Олује! Први хрватски министар полиције, Иван Бољковац и сам признаје да је рат почео нападима хрватских полицајаца на српска села; по евиденцији Туђмановог министра Јузбашића убијено је 700 српских цивила по хрватским градовима далеко од ратних линија; У недељнику “Слободни тједник” објављују спискове Срба са адресама и бројевима телефона; Ни пола века од Јасеновца, а Срби су поново на листама за одстрел.

На месту тог највећег српског града под земљом Хрвати су пре неколико дана подигли споменик са усташким покличом „За дом спремни!“.Једини кохезивни фактор хрватског друштва је антисрпски наратив.

То је клица могућих сукоба и даљих територијалних претензија Хрватске без икаквог историјског права и утемељења.

Михајло Зец убијен је, јер није хтео да на својој радњи истакне шаховницу, а његов деда био је један од Срба из козарачког краја, који је страдао од усташког ножа. Душан Зец имао је 10 година када су му у породичној кући убили оца, а потом мајку и сестру. Лик својих родитеља једва је упамтио. Сина Михајла крстио је именом оца Михајла. У име оца и сина!

(Колумна Милице Ђурђевић, објављена у недељнику „Афера“)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*