Змије у теглама и крокодили у гепеку: Како Српска царина излази на крај са кријумчарима животиња?

0

„Блиц“ је пре неколико дана писао о заједничком истраживању „Гардијана“ и „Фриленда“, организације која се бави борбом против кријумчарења заштићених животињских врста. Та истрага открила је огромну криминалну мрежу која се простирала на неколико континената и доносила профит од 23 милијарде долара годишње! Kријумчари нису заобишли ни Србију, о чему је за „Блиц“ причао извор из Царинске службе.

b6hktkqturbxy84odiwnwrlymniyzgznzmzyji4oti1ngfjmwvmnjdiyi5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Према подацима Интерпола, илегална трговина ретким и заштићеним животињским и биљним врстама је по обрту новца други најуноснији облик илегалне трговине на свету. Цариници, као једна од важних карика у сузбијању ове врсте кријумчарења, слажу се са тврдњама да је ова врста шверца, веровали или не, исплативија и од трговине људима.

Цена макаки мајмуна на црном тржишту креће се око 3.000 евра, док ретке врсте папагаја могу да достигну и цифру од чак 30.000!

Цариници су недавно на аеродрому „Никола Тесла“ спречили да у Србију буду унета два жива примерка афричког сивог жако папагаја из Анголе, без одговарајуће ЦИТЕС дозволе за увоз. Путница која се нашла у прекршају, показала је доцумент из Анголе, одакле је допутовала, за који је накнадном провером утвђено да није аутентичан.

„Kокошко једна“

Цариници се стално сусрећу са изненађењима попут онога које им је приредио један од ова два прелепа сива жако папагаја, када је усред контроле, царинику који је за тренутак окренуо леђа, јасно рекао „кокошко једна“.

xtqktkqturbxy9lmdblotbhmtrjmmrlngjhngy4yzviywriogjky2m1oc5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Искуства цариника су бројна и врло сликовита, од голуба у рукаву, тукана у коферу, мајмуна и крокодила у ауто-приколици, па до случаја са шест преплашених и загрљених макаки мајмуна пронађених у гајбицама испод гомиле одеће у гепеку аутомобила једног српског држављанина на граничном прелазу Хоргош 2012. године. Вредност једног примерка ових животиња на тржишту достиже и три хиљаде евра. У једном аутобусу који је из Чешке ишао у Бугарску преко Србије, у простору између седишта пронађене су змије, гуштери и жабе, уредно спаковани у вреће и пластичне кутије за храну.

Цариницима су добро познате специфичности кријумчарења, као и то како се кријумчари довијају да их надмудре и буду корак испред њих. Било је много примера сакривања живих животиња у фабричке шупљине аутомобила и аутобуса, као и њиховог паковања у пртљаг…

– Том врстом кријумчарења баве се пођеднако и страни и домаћи држављани, а заједничко им је то што мисле да је ово брз и лак начин да добро зараде, док животиње посматрају искључиво као извор профита – кажу за „Блиц“ из Управе царина.

Kрокодил у гепеку

На граничном прелазу Прешево цариници су у приколици једног путника из Трговишта пронашли мајмуницу, стару седам година, и мужјака крокодила! Њихов власник није имао дозволу Министарства животне средине за извоз. За мајмуна је показао истеклу реекспортну дозволу, док за крокодила – мужјака старог шест година, није имао никакву документацију.

Решењем граничног ветеринарског инспектора забрањен је извоз животиња, а царинска служба их је задржала до доласка еколошких инспектора.

Цариници су недавно на граничном прелазу „Ђердап 1“ у једном „Голфу“ открили два јеменска камелеона. Студент ветерине који се враћао из Румуније повео је егзотичне љубимце које је, наводно, добио за рођендан. Он се правдао тиме да није знао да су му за то потребни и одговарајући папири. Јеменски камелеони, који спадају међу 30.000 дивљих врста флоре и фауне заштићене ЦИТЕС конвенцијом, свој дом су сада нашли у београдском Зоолошком врту.

2qqktkqturbxy8xngixytc2yzczmgi1odrhnznlnmnhztqznzhhytdmny5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

Са друге стране, кријумчарење на аеродрому има своје специфичности. Сви сигурно памте Kинеза, који је живе голубове сакрио у рукаве и чарапе или ситуацију када су на рендгену у торби црногорског држављанина пронађене две коже афричког леопарда. Један наш држављанин је ухваћен са роговима заштићене врсте козорога који живи само у брдовитом делу Турске ка сиријској граници. Интересантно је и неколико заплена егзотичног напитка у који су уроњене – змија и шкорпија за који се тврдило да лечи реуму, али и импотенцију.

4isktkqturbxy81ogq3ntm0yjy1zgeyzdniodm0ywe2nddmy2yxzmi2ys5qcgvnk5uczqmuamldlqlnadyawsovb9kyl3b1bhnjbxmvturbxy8xzdc0y2i0mtcwntk1mdqznjyyownhymq2mdzmntbmni5wbmchwga

 

Путници, који су махом долазили из азијских земаља, овај напитак су носили као сувенир са свог далеког путовања. На аеродрому „Никола Тесла“ забележен је и случај српског држављанина који је покушао да унесе кожу црног медведа и његову лобању, јер их је добио на поклон од пријатеља у Kанади!

Животиње често страдају

Животиње се најчешће кријумчаре у лошим условима, често их имобилизују на различите начине, птице држе у скученом простору у потпуном мраку, да се не би оглашавале приликом преласка границе. Многе животиње и угину измучене у транспорту, због стреса, или убрзо потом, јер не могу да се прилагоде и опораве.

Према досадашњем искуству цариника на мети кријумчара су најчешће птице, пре свега папагаји, који су увек актуелни због велике потражње на тржишту егзотичних кућних љубимаца. Што је врста ређа и угроженија, то је њихова вредност већа.

Царинска служба се успешно носи са кријумчарењем животиња, тако што у Одељењу за сузбијање кријумчарења раде официри за везу задужени за ЦИТЕС конвенцију који одлично сарађују са другим службама које се баве истим проблемом, посебно са Групом за ЦИТЕС Министарства пољопривреде и заштите животне средине, те се у тој синергији и постижу најбољу резултати.

Србија је потписник Kонвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне и спроводи је од 2002. године. Издавањем увозних и извозних дозвола регулише се трговина преко 33.000 заштићених врста животиња и биљака, од којих је велики део често предмет кријумчарења, што је неке врсте довело до истребљења.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*