Зоран Грбић: Ко је Америка?

0

Код нас је пре неколико година тадашњем премијеру Ивици Дачићу приређена скривена камера, у којој му је лажна водитељка током интервјуа показивала међуножје. Иако Дачић није урадио ама баш ништа чудно, око свега тога се подигла прилична бука у јавности. Нова америчка серија Who is America, осим што се такође бави политиком и политичарима, није ни налик томе.

Када је пре неколико месеци најављено како ће изгледати нова серија Саше Барон Коена, сви су очекивали да у њој нападне Трампову десну Америку. Очекивало се да Борат настави оно што је започео Ali G. – да направи серију интервјуа са познатим људима, у којима ће нападати конзервативце због глупости и ксенофобије. Што уосталом, и јесте популарни тренд у данашњој медијској Америци.

Међутим, показало се да је шоу Who is America другачији. Формат серије је исти као што је био и пре петнаестак година, али за разлику од репера Ali G а, Коен овај пут прозива обе Америке. Ali G је био репер, и његови саговорници су на први поглед знали да од њега не могу пуно да очекују. Трамп је својевремено чак и устао са столице и прекинуо интервју кад је Коен почео да му објашњава како ће покренути најбољи посао на свету, производњу рукавица за сладолед које ће штитити руке од отопљене посластице и успут још и загревати длан. Овај пут, Коен користи ликове који су уверљивији и којима саговорници верују.

Карактери које Коен користи су Ricky Sherman, бивши осуђеник који је пронашао смисао за уметност и реп музику у затвору, Dr. Nira Cain-N’Degeocello, аутор књиге ”Мушкост и други злочини мржње”, левичар и ”цисродни бели хетеросексуални мушкарац” (због чега се извињава), Billy Wayne Ruddick, стереотипни десничар, ксенофоб слабије интелигенције, који има и сајт у коме разоткрива лажне вести https://www.truthbrary.org а кога подржава и Интернационални институт истине и знања, Gio Monaldo, италијански билионер и модни експерт, и Erran Morad, израелски стручњак за анти-тероризам.

Изглед свих њих игра на стереотипе, и то толико снажно да су претворени скоро у карикатуре, али и поред апсурдног изгледа и ставова, свакоме од њих саговорници верују. И не само што верују – они имају искрену жељу да имају праву, активну комуникацију са Барон Коеном. Па тако саговорници Dr. Nira Cain-N’Degeocello и Billy Wayne Ruddick-а их или осуђују или покушавају да им ”објасне” оно што не разумеју, док Erran Morad чак не мора ни да се труди. Сви његови саговорници не само што прихватају његове сулуде ставове о рату и анти-тероризму, него се и труде да га импресионирају још горим ставовима.

Who is America је већ довео до неколико оставки, отказа или јавних извињења, а сви интервјуисани су у медијима стављени на стуб срама због свог понашања и ставова. Што и не чуди. У серији се може видети како јавне личности, политичари, уметници, водитељи скидају панталоне да би ”бранили” Америку, добровољно пристају да пруже одглумљени фелацио, залажу се за наоружавање трогодишње деце у вртићима, глуме у реклами у којој се траже спонзори за афричку децу-ратнике или са уживањем једу оно за шта им је речено да је људско месо. У једној епизоди, власница познате галерије пристаје да донира своје стидне длачице, за уметност.

У низу интервјуа са политичарима, занимљиво је било кад се републикански представник у Алабами сложио да су у његовој држави људи одувек били слободни, без обзира на религију, расу или сексуалност, и да је то тако због њиховог наслеђа. Серија је започета интервјуом Барни Сандерса, кога је Били Рудик убеђивао да ће сви проблеми у Америци бити решени онда кад 99% Америке убаце у онај 1 одсто.

Од политичких интервјуа вероватно најскандалознији је био онај са Дик Чејнијем, бившим потпредседником у време рата у Авганистану и оба рата у Ираку. Коен је као Морад навео Чејнија да каже да му је најомиљенији од три рата Пустињска олуја, да је уживао у томе, и да је волео да буде Секретар одбране у ратно време, а посебно у време Пустињске олује. ”Како би Ирак изгледао да га нисте ослободили? Да ли би био плодно тле за терористе и нестабилан?”, питао га је ”пуковник Морад”. Чејни није препознао провокацију.

Who is America није скривена камера и није као Punk’d. Нема катарзе на крају, нико се не појави да каже шалили смо се и нема насмејаног Аштон Кучера да покаже на скривене камере. Коен своје саговорнике оставља у уверењу да је све била права ствар, у шта су веровали све док није почела да се емитује. Who is America је нека врста духовите горке сатире, повремено скоро надреалне, чије поједине делове сигурно нећете моћи да одгледате због транфера блама. Коен је вешт манипулатор који показује колико су неки људи као празне љуштуре, без икакве личности и свесног размишљања, потпуно спремни да некоме са стране дозволе да преузме њихове активности. Серија је смешна, одвратна, и занимљива и не-гледљива, страшна и забавна и служи само једном циљу – да на светлост дана извуче и покаже колико глупости и лудила постоји у савременом савременом јавном америчком друштву.

Зоран Грбић, Видовдан

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*