Зоран Грбић: Од крађе слогана до поштеног председниковања

0

Прошло је пуних девет година од како сам написао претходни текст о председничкој кампањи. Од тада се пуно тога променило у предизборном маркетингу. Јутуб и видео материјал на сличним сајтовима постао је још значајнији, мање је реклама на телевизији, мање телефонског маркетинга, а улога форума је постала скоро безначајна. За оне који желе да се подсете скорије историје председничких избора, овде може да се прочита како је то изгледало фебруара 2008. године, кад су главни кандидати били Борис Тадић (ДС) и Томислав Николић (СРС). Има ту занимљивих ствари, вредних подсећања.

Ове године, Фејсбук групе и Твитер су постали доминантни за разговоре о изборима, а као веома значајни су се показали и бројни нови интернет портали и блогови. Да је тако, показује и већи број коментатора који реагују на видео снимке и текстове на интернету. Да ли су то обични посетиоци или партијски ботови свеједно је, јер такво понашање само потврђује тезу да је садржај на интернету све важнији.

Чини се да је овогодишња кампања јефтинија, и да се углавном заснива на предизборним спотовима и слоганима. Али делује и као да су слогани “јефтинији“. А у Србији је било добрих слогана. Рецимо, 1993. године два кратка и ефикасна – Ђинђићев ДС и “Поштено“ и СПС-ов “Тако треба“. Или исте године, већ легендарни “Сви смо ми помало социјалисти“. У време бојкота избора, ДСС је имао анти-слоган “Знам за јадац“, а ДС “Буди храбар, реци доста“. Српски Радикали су имали читаву серију добрих слогана 2000. године – “Свој на своме“, “Увек уз свој народ, “Данас Земун, сутра Србија“, “Ми долазимо – СРС“, “Радикали, снага народа“. Исте године је ДЕПОС имао два која вреди памтити, оба за Коштуницу – “Војислав Коштуница, човек из комшилука“ и вероватно један од најбољих “Ко сме да вас погледа у очи – Коштуница“. Отпор је исте године искористио свој (данас би рекли) виралан “Готов је“ слоган.

На изборима три године касније, појавио се одличан слоган СРС “Радикално боље“, а ДС је користио “Будућност одмах“. Из исте странке 2007. изашао је слоган “Зато што живот не може да чека“, а СРС је користио “Да већ данас буде боље“. Са председничких избора 2004. вероватно се највише памти “Кад је тешко – Човић“, а 2008. године био је одличан ЛДП-ов “Шири даље“.

Obama plakat

У овој кампањи као да нема оригиналних идеја. Једино што је оригинално и ново је то што су тимови скоро свих кандидата оптужени да су од некога украли већ постојећи слоган. Али највећа маркетиншка срамота кампање је убедљиво Саша Јанковић. Прво је оптужен да је копирао предизборни спот Барака Обаме, онда и да  је украо његов плакат (заједно са слоганом), и на крају и да је “позајмио“ и превео и његов други слоган. И то све од Обаме. Што би рекао Зоран Милановић, “Шарај мало брате“. Слоган је “Људи које чекамо смо ми“, или у Обаминој верзији ““We are the ones we’ve been waiting for”. Да ствар буде још више трагикомична, прва критика Јанковићу стигла је од Саше Радуловића, који је тврдио да је то његов слоган, пре него што се испоставило да је заправо Обамин.

Други Јанковићев слоган, “На нашој страни“ је само део разлога због кога њега и још неке друге кандидате оптужују за елитизам. Слоган не значи ништа друго него наставак политичке праксе неких странака и жеље да се они преставе као једина елита, која је предодређена да остатку неписменог и необразованог становништва објасни за кога треба да се гласа. И Трамп је рецимо говорио о две Америке, али је оптуживао само Хилари, и никад се није елитистички постављао у односу на ту “другу“. Можда је то нетачно поређење, Јанковића би пре требало поредити са Хилари. Али Хилари, и та “друга Америка“, ма како истински елитистички била, никад се остатку Америке није обраћала са позиције елите.

Пародија, како су Американци доживели једно од Холивудских предизборних обраћања раји

Спот о “две Америке“, којег је направила фирма која данас ради кампању Вука Јеремића

Има Јанковић и добар слоган, то треба поменути. “Држава, а не дружина“ делује доста добро, под условом да и он није украден.

Читава маркетиншка кампања Саше Радуловића делује као да је осветничка, а не предизборна. Човек који је у политику ушао одједном захваљујући Вучићу, данас има слоган “Твоја земља или његова држава“. Не само што звучи као производ нерашчишћених личних рачуна, него је мало бизарно, нејасно и превише апстрактно. Шта значи земља, шта држава? И зашто би то била “његова“ држава ако је ту државу добио демократски? Нејасно. Да ли би Радуловић одустао од вођења државе, и вратио “земљу“ грађанима? Због тога, слоган највише асоцира на анархију. А од оне здраве анархије смо цивилизацијски поприлично далеко. “Твоја или његова држава“ би звучало далеко боље и озбиљније за једног председничког кандидата. Мада би за Радуловића било најбоље да је лоше име за свој покрет (Доста је било) претворио у одличан слоган.

И остали слогани су превише апстрактни и мало тога говоре. Јеремићев “Морамо боље“, звучи као да је изашао из времеплова, залутао из времена социјалистичког самоуправљања. У односу на то, исто његов слоган “Србија може боље“, звучи добро. Мало апстрактно звучи и Обрадовићев “Да живимо као људи“, али делује народски, и као да би могао да погађа гласаче на неком прималном нивоу. Шешељ је директан и самоуверен – “Најбољег за председника“, и тај слоган му и пристаје. Са таквим слоганом се придобијају гласачи.

Аутор Зоран Грбић

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*