Зоран ГРБИЋ: Спотови као слика кампања без идеја

0

Предизборни спотови Саше Радуловића су одлични, али да су прављени за избор председника одељенске заједнице, кућног савета или месне заједнице. Овако могу да буду занимљиви, али не и озбиљни председнички спотови. Симпатично је, некако побуњенички, прелепљивање имена “Вучићеве“ улице, и симболично указивање на то да је улица која се улива у Устаничку слепа. Али не доликује пригоди због које су прављени. Разумљиво је то што продукција није врхунска, јер очигледно нема буџет као неки други кандидати, али опет, и са малим парама је могуће направити озбиљан садржај. Осим тога, овакви Радуловићеви спотови само потврђују тезу да води осветничку кампању. Оба као су реакција на грешку Наде Мацуре направљену у јутарњем јављању на једној телевизији, иако су снимљени прошле године.

Узгред, ако је то уопште важно, највероватније је да Мацура ипак није направила грешку. Тешко је поверовати да неко може да направи исту грешку у два телефонска разговора, и да оба пута поред имена улице, дода још и име Александар. Такве “грешке“ су стари штос у пропаганди, који се ретко користи, али кад се користи увек се зна зашто. Али, то је већ друга тема.

О главном споту Саше Јанковића сам већ писао. Али требало би додати нешто о ономе што је речено у споту. Разумем онога (или групу људи) који је то писао. Кад је већ спот тако замишљен, такав неки текст мора да га и прати. Али, оно је толика гомила фраза, флоскула, будалаштина и глупости да верујем да је аутору било мука док је то писао. Као што сам сигуран да је људима мука да слушају. Јанковић је тај исти текст могао да искористи и у време Тадића, и звучао би исто. Паролашки, шупље и неуверљиво.

Двери и ДСС су имали занимљиву кампању прошле године. Чини се да ове године имају само један класичан предизборни спот, који је критика финансијског вођења државе. Спот се зове “У Србији нико не сме да буде гладан“. А могло би да се помене да је то била једна омиљених реченица министра Вулина, када је пре три године почела мигрантска криза. Тако да је и ово изгледа једно од предизборних “позајмљивања“, прозвод маркетиншке кризе инспирације.Али, прошлогодишње видео представљање Обрадовића изгледа доста добро, и вероватно би могло да се искористи и сад.

Али, Дверима се прошле године десио озбиљан гаф, а грешку су направили и ове године, тако да већ може да се каже да имају “предизборни пех“. Прошле године, у једном од (сада обрисаних) клипова, иза Обрадовића је стајала мапа Србије без Косова. Не знам да ли су се захвалили на сарадњи ономе ко је то урадио, али изгледа као да нису, јер се нешто слично (додуше мање озбиљно) поновило и ове године. У поменутом споту, иза Обрадовића стоје речи “НЕ КАЖЊЕНО“. А то је слика и прилика традиционално катастрофалног степена писмености међу једним добрим делом припадника деснице. Није тако важно (није ни свеједно), али Двери не би смеле да допусте да им се такве ствари два пута дешавају.

https://www.facebook.com/dveri.srbija2/videos/1237724092970884/

Кажу да Јеремићеву кампању воде људи који су водили Трампову. Па су тако домаћи медији пренели да је Вук ангажовао фирму Џејмстаун Асосиејтс која је помогла Трампу да победи. Чињеница је да су они били једна од консултантских и маркетиншких фирми које је ангажовао Трампов тим. Али, исто тако је чињеница да су они обављали само “физички“ део посла. Одмах након Трампове победе, у медијима је објављен идентитет човека коме највише може да захвали за такву победу. Трампов зет, Иванкин муж, Џаред Кушнер, пре избора био је грађевински инвеститор као и Трамп, са тридесет шест година и никаквим искуством у политици. Али он је први схватио важност интернета у кампањи, оно што је читав свет видео након Трампове победе. Уз помоћ пријатеља из Сицилијумске долине, користио је разне софтеверске софистициране алате и “аналитику великих података“ да би у реалном времену добијао податке о променама у мишљењу јавног мнења. Са таквим знањем, доносио је стратешке одлуке о томе где и кад треба појачати кампању, и тачно коју врсту кампање. За то је ангажовао фирме као Џејмстаун Асосиејтс, који су онда одрађивали тактички део маркенишког посла.

Можда је због тога Вук Јеремић кандидат који је највише присутан на друштвеним мрежама. Мада је и даље нејасно колико ће то да помогне у кампањи. Колико сам приметио, Јеремић има три предизборна спота. Онај који је први објављен је класичан, и мислим да је барем прва половина одлично одрађена. За сценографију спота одабрана је конвенција, а то и делује смислено. Он је вероватно једини који прави праве “америчке“ предизборне конвенције и њему некако најбоље пристају. У том првом делу спота, директно су циљане теме које желе да се нагласе – стално позивање на стрпљење, узимање пензија, а садашња власт је повезана са деведесетим годинама. Чак је извучен и несрећан цитат  да смо “лењ и неодговоран народ“. Остатак спота попуњавају класична обећања о бољем животу.

Друга два спота су баш добра. У првом, сликовито се појашњава да “све долази из главе“ и на крају је позив на акцију да се то прекине. Изгледа доста добро, и визуелно а и као порука.

“Ослободи се“ је вероватно сниман пред неку од конвенција. Делује оптимистички, нуди “ослобођење“ и позива грађане да учествују у нечем лепом, а то је важан део сваке добре кампање. Свако жели да буде део нечега што је представљено као ново и занимљиво. Прошле године, ДСС и Двери су имали нешто слично, када су понудили грађанима да на таблама нацртају шта је за њих “Срећа“, што је био тадашњи предизборни слоган. Ове године, Јеремићев тим је нудио прилику грађанима да напишу чега би се ослободили.

Бели Прелетачевић има одличан спот, то би требало поменути. Професионално урађен, визуелно и идејно далеко бољи од многих са већим буџетима. “Бели се буди…“ је пародија на трејлере митских филмова или серија, сниман у јутро у коме се Бели буди током Вучићевог говора. За некога Саруман Бели, за друге Гандалф. Прелетачевић неће бити председник, али овај спот је домаћи задатак за професионалце без инспирације.

Није везано за наше изборе, али кад већ помињемо митску тематику, не могу да одолим а да не поменем сигурно најбољу предизборну пародију свих времена. Која узгред, показује и шта све може да се уради у кућним условима, и да то постане толико вирално. Љубитељи Игре престола ће знати да цене ово.

Чини се да је већина спотова без идеја, или са копираним већ постојећим идејама. Можда је то и донекле разумљиво, ако је истина да кандидати доводе тимове из других земаља да им праве рекламе. Кад неко дође у провинцијалну државу (за њих), разумљиво је што отаљава посао и рециклира већ постојеће спотове. Има Србија одличне маркетиншке агенције, и нема разлога да се (као и много тога осталог) увози из иностранства. Али, ако ћемо о блиском иностранству, ево домаћег задатка за оне које су радили кампање у Србији. Спот Демократског фронта из Црне Горе, духовито, ефектно и са јаком поруком.

Није популарно хвалити Вучића, али ваљда је у реду кад се хвали његов спот. По мом мишљењу, најбољи предизборни клип је овај. Мада би се по гласовима на јутубу рекло да се већина људи не слаже са мном. А то је, узгред буди речено, и један од тачних показатеља колико је за изборне резулате (или барем предизборне анкете) у Србији интернет још увек небитан. У САД је, како се видело, био пресудан, али Србија је још далеко од тога.

Спот износи суштину политичке поруке и програма Александра Вучића, и то сликовито, да би се боље разумело, а не само речима. Лепо је представљено због чега аутори мисле да би требало гласати за њега. У споту је приказана нестрпљива породица, у најбољим годинама, која се научила стрпљењу јер је видела разлог за то. Место радње је кухиња, а то нам је свима несвесно највише повезано за опстанак и развој. И не само што је место кухиња, него је централна тачка око које се све врти, хлеб. Вероватно не постоји снажнији симбол за преношење порука од тога, ништа што је есенцијално више битно за опстанак. Да сам на месту онога ко одлучује о томе, последњу недељу пред изборе пуштао бих само овај спот. Ко год да га је радио, капа доле.

Зоран ГРБИЋ

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*