Зоран Миливојевић: Дететово право на властити пол

0

Промоција „родно неутралног васпитања” је повод да укажемо на опасности и могуће негативне последице које оно носи. Поједностављено, овај приступ васпитању је заснован на једној тачној и две погрешне претпоставке. Прва, тачна, јесте да свако дете има способност да развије особине супротног пола, то јест мушког или женског рода. Друга је да ће оно само, када дође време за то, да „осети” и определи се да буде мушко или женско. Трећа је да родитељи немају право да се мешају у тај процес и да „насилно” уклапају дете у друштвену улогу и идентитет који су у складу са његовим биолошким полом и хромозомима.

У складу с тим неки родитељи, поносни на своју напредност, модерност и ненасилност, питају своје мало дете како да га обуку за вртић, да ли данас жели да буде мушко или женско.

Иако биологија има свој утицај, прецењује се идеја да је мушки или женски идентитет ствар биологије. Важнији су психосоцијални фактори. Дете од најранијег доба усваја мушку или женску друштвену улогу и са њом се поистовећује. Прво поистовећење је бити дечак или девојчица, то јест бити син или кћерка.

Колики утицај родитељи имају на родно опредељење детета видимо код оних родитеља који су добили дете које је, по њима, „погрешног” пола. Они према детету развијају суптилни психолошки однос у којем га одбацују јер није „исправног” пола, а показују љубав и прихватање када се оно понаша као дете супротног пола. Многа деца из оваквог односа израстају у више или мање „женскасте мушкарце” или „мушке жене”. То може, али не мора да буде повезано са њиховом истополном оријентацијом. Нека од њих развијају родну дисфорију јер осећају да је њихова душа заробљена у телу погрешног пола.

Осим породице, важан је и утицај шире заједнице. Још је пре 100 година Алфред Адлер, познати швајцарски психоаналитичар, упозоравао на „мушки протест” код девојчица, које желе да буду исте као мушкарци када схвате да су у одраслом друштву мушкарци привилегована категорија.

Као што родитељи својим односом и порукама утичу на дете да свој идентитет прилагоди свом биолошком полу, тако и родно неутрално васпитање утиче на децу да постану родно збуњена и неопредељена. Можемо претпоставити да ће оно допринети много већој заступљености трансродних особа када одрасту генерације тако васпитане деце. Садашња истраживања показују да је одрасли живот таквих особа веома тежак и несрећан, због чега је међу њима екстремно висока стопа самоубистава.

Главни задатак родитеља јесте да прихвате и воле своје дете без обзира на то којег су пола – да га не збуњују и да му не оспоравају право да изграђује свој идентитет у складу са својим хромозомима. Равноправност брата и сестре је подлога друштва равноправних жена и мушкараца, при чему равноправност не значи брисање разлика између мушког и женског.

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*