Зоран Шапоњић: Јесте ли можда чули за Кошаре?

0

Рат пише невероватне приче, наводи “Индекс” и пише о Предрагу Мишићу – Србину који је бранио Вуковар иако му се брат борио на другој страни.

ако наводе, Предраг Мишић Пеђа је, иако Србин, Вуковар је бранио до последњег дана.

„Ми смо само хрватски бранитељи који смо бранили своју домовину и свој град“, каже Мишић у разговору за ХРТ.

У Србији му живе мајка и два брата.

„Мама и два брата живе у Београду. Један се брат, нажалост, борио на супротној страни, тако је ваљда морало бити“, каже Мишић.

Говорећи о последњим данима одбране Вуковара Мишић каже да су “били млади лавови као ови млади што ту данас долазе”.

“Имали смо патике, тексас јакне, голобради, млади, знали смо да је готово. Иронично, морали смо изаћи на главни пут који се звао Југлословенске народне армије. Видели смо 5.000 људи тамо, онда смо знали да смо нешто направили, али нисмо могли више“, каже Мишић.

Kако наводи, мислио је тада да ће бити убијени:

„Одвели су нас на Овчару, мислио сам да је готово, онда су ме одвели у логор у Митровицу и тамо сам провео девет месеци“.

“Индекс” ту наводи да Мишић 25 година касније и даље живи у Вуковару и сматра да младе не треба пуно оптерећивати оним што је било, али и да морају знати шта се догађало.

„Морамо младе учити, не морамо их оптерећивати, али морају знати ко су њихови очеви и за шта су се борили. Никако се не стидети и онда ће бити добро“, истиче он.

Под геслом „Вуковар – место посебног пијетета“ у том граду су се окупили Хрвати из земље на централној манифестацији обележавања Дана сећања на жртве.

На манифестацији не учествују вуковарски Срби, иако их овде, према последњем попису становништва, живи више од једне трећине. Реч је о дану када су јединице бивше ЈНА ушле у Вуковар, што се сматра „падом тог града“ у последњем рату.

Централни догађај је кретање традиционалне Kолоне сећања, која полази од вуковарске болнице до Меморијалног центра и у њој учествују бројни бранитељи, гости и представници хрватске власти

 

 

Искра

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*