Zoran Šaponjić: Nemoj Skote, svega ti!

0

Ne može ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot da zaćuti ni na dan kada Srbi sa braćom Rusima slave zajedničko oslobađanje Beograda od Hitlera i fašista. Ili je Skot baš namerno odabrao ovaj dan da nas još jednom ponizi. Pita on iz sred Beograda, koji ga drži kao malo vode na dlanu, da li je moguće, da li je pametno da u Srbiji „ratni zločinci budu profesori“. Veli Skot – „to je u SAD nezamislivo“, kod njih, tamo u Americi „osuđeni za ratne zločine nikako ne mogu biti predavači na vojnim akademijama“.

Nemoj ambasadore, svega ti!

Da li si, gospodine ambasadore, ikada pomislio, otkuda to, kada ste vi Amerikanci toliko pravedni i pravični, kada ste toliko sigurni u svoju nepogrešivost i jedinstvenost, da ste širom sveta zaštićeni raznim imunitetima, da ne priznajete ni jedan međunarodni sud? Čega se to bojite?

Ambasador SAD, koliko sam shvatio, svojom najnovijom izjavom hoće reći kako je Haški tribinul, sud koji je osudio naše generale, zaista sud? Da su tamo sudili po pravdi i pravu, da su tamo jednak tretman imali svi, i Srbi koji su dobili stotine i stotine godina robije i Hrvati, muslimani, koji su tamo milovani? Hoće ambasador SAD da kaže da je pravedan i pravičan sud koji je oslobodio Ramuša Haradinaja i Nasera Orića?

Nemoj ambasadore svega ti!

Mislim gospodine ambasadore SAD da vi ne poznajete Srbiju. Da vam društvo u Beogradu nije baš reprezentativno za izvlačenje opštih zaključaka o Srbijii. Mislim na one koji vam pridržavaju skute i rukave, laskaju i aplaudiraju na svaku vašu reč. Na one koji se slažu sa vama da su generali Lazarević, Pavković i ostali – ratni zločinci. Da je bolje poznajete Srbiju i naš narod shvatili biste da je vaša izjava o tome kako „narod i vlada Srbije treba da se zapitaju može li ratni zločinac biti profesor“ izlišna i da je narod ovde odavno odgovorio na to pitanje.

Ako to niste shvatili, možda ne bi bilo zgorega gospodine Skote da zađete malo po Srbiji, da priupitate narod jesu li Lazarević, Pavković, jesu li oni piloti koji su sa Batajnice, sami, jurišali na tvoje eskadrile – ratni zločinci? I da li bi Lazarević, Pavković i ostali kojima ste sudili, trebalo da uče kadete? A, imaju ih čemu naučiti. Recimo, kako se sam suprostaviti sili NATO pakta, kako nevin ležati u zatvoru, kako trpeti belosvetsku nepravdu i tako ubijen i ponižen ostati čovek, častan srpski oficir.

I, gospodine ambasadore, čak i da zaboravimo sud koji ih je osudio, da zaboravimo svu nepravdu koja se na njih sručila, dvostruke aršine vaše pravde, generali su odležali robiju koju su im razrezali. Jesu li oni danas slobodni građani, ili su im kazne doživotne? Hoće li Haške presude važiti i kad umru?

Soli nam juče pamet gospodin Skot. Veli, da kod njih u Americi „studenti uče o važnosti pravila rata i poštovanju Ženevske konvencije“, pa još dodaje da oni koji su iz SAD, kad ratuju i ubijaju po svetu „poštuju ratni zakon“ i da to znači da i „najbolji vojnici imaju obavezu da odbiju naređenje koje je protivno ratnom zakonu“!

Nemoj svega ti!

Da neće možda ambasador da kaže da je bombardovanje voza u Grdeličkoj klisuri po ratnom pravu i Ženevskoj konvenciji. Da neće možda da kaže da su sva ona deca i nevini narod po Srbiji pobijeni po ratnom pravu i Ženevskoj konvenciji? Što, gospodine Skote, onaj vaš pilot koji je bombardovao onaj srpski voz, pa onaj vaš pilot koji je tukao most u Varvarinu, pa onaj vaš što je pobio one momke na Zlatiboru, a verovatno su ti piloti vaši najbolji vojnici, u poslednjem času ne skide prst sa obarača i ne odbi naređenje?

Šta ćemo sa tim zločinima?

Kako gospodine Skote to ne uradiše kad ih uče najbolji, kad ih uče oni koji nisu osuđeni ratni zločinci? Da nećete gospodine Skote da kažete da možda nisu videli, da nisu znali, koga gađaju i koga ubijaju?

Nemoj molim te!

I da neće možda ambasador da kaže da je devet tona uranijuma bačenog na Srbiju po ratnom pravu i po Ženevskoj konvenciji?

Nemoj svega ti!

Pusti naše generale nama. Oni su, Skote, naši heroji, naši junaci i nikada za nas neće biti ratni zločinci. Oni su od vas, od tvojih branili ovu Srbiju i treba da uče nove generacije srpskih oficira. Šta su trebali da urade 1999. godine? Da vam se predaju? Da saviju grbaču, da pogaze svoje epolete i oficirsku čast i zakletvu?

Ako bog da, rodiće srpske majke još kojeg Lazarevića, još kojeg Pavkovića, Dikovića, još kojeg pilota, iz one grupe hrabrih, onih koji nisu stali pred vašom silom. Jer, ko zna kad će se ovde ponovo desiti 1999. godina?

Tako vam je to gospodine Skote.

 

 

Iskra

POSTAVI ODGOVOR

*