Zoran Šaponjić: Spomenik Miru Barišiću, slika i prilika EU!

0

Nije danas, tri dana pred godišnjicu srpskog stradanja u „Oluji“, pravo pitanje za Srbiju šta će Hrvatskoj spomenik ustaškom teroristi Miru Barišiću, šta će Hrvatskoj rehabilitacija i kanonizacija ustaškog kardinala Alojzija Stepinca, šta će Hrvatskoj oslobađajuća presuda zločincu Branimiru Glavašu, šta će Hrvatskoj još jedna svečana proslava zločina „Oluje“ uz sve Tompsona i njegove ustaške pesme.

Zoran SaponjicPravo pitanje za Srbiju danas jeste – šta će Srbiji takva Evropska unija čiji je Hrvatska, ako ne varam, nerazdvojivi deo? Evropska unija u kojoj se dižu spomenici teroristima i ubicama ambasadora, u kojoj se oslobađaju zločinci, u kojoj se otvoreno slave i fašizam i nacizam, u kojoj je proterivanje stotina hiljada nemoćnih, žena i dece, junački poduhvat? I, je li vreme da Srbija malo zastane na svom evropskom putu, stavi prst na čelo i dobro se zamisli kuda je to krenula, kud dalje i ima li srpski put alternativu i koju.

Jer, spomenik ubici ambasadora Vladimira Rolovića u sred Hrvatske nije samo lice Hrvata i Hrvatske, to je, pre bi se reklo, lice današnje Evropske unije. Taj spomenik je slika i prilika današnje licemerne i pokvarene Evropske unije!

Zašto? Zato što se grdno vara svako ko misli da su Hrvati na svoju ruku digli spomenik teroristi Barišiću, da su na svoju ruku rehabilitovali Stepinca, da su na svoju ruku oslobodili Branimira Glavaša, da su ti potezi odraz hrvatske hrabrosti… Ti potezi, kao i oni koji će uskoro uslediti, totalno povampirenje fašizma, ustaštva, stanje su hrvatskog duha, ali su, svakako, učinjeni na mig onih koji kreiraju današnju svetsku, pa i politiku EU! I, toga Srbija danas mora biti svesna.

Grdno se varaju i oni koji misle da će Evropska unija, da će Federika Mogerini, Žan Klod Junker, Martin Šulc i ostali EU glavaši koje je Srbija pismom upozorila na otvorenu antisprsku kampanju i histeriju u Hrvatskoj, na povampirenje ustaštva i fašizma u ovoj zemlji, reagovati, da će Hrvatima reći i jednu jedinu reč. Nema od toga ništa.

Razlog je jednostavan i jasan – licemerju EU nema kraja! Kanal koji razdvaja Srbiju od EU mnogo, mnogo je dublji, nego što to mi mislimo a pravoslavna, tradicionalna Srbija, jednostavno, nije dobrodošla u EU. Politike velikih sila i srpskih neprijatelja ne menjaju vekovima, a samo mi, naivni, mislimo da neke promene i razlike ima. I, ne znam šta je još potrebo da se desi pa da shvatimo da EU ne vidi, da se EU ne tiču srpske žrtve 20 veka… Zbog svega toga EU i njeni glavaši neće ni prstom mrdnuti pa može Srbija da piše i stotinu pisama.

Zato su danas gej žurke i bahanalije evropskih turista na hrvatskom ostrvu Pag, na mestu strašnog srpskog stradanja, na mestu neviđenih ustaških pokolja, taman slika i prilika i lice i Hrvatske, ali i lice Evropske unije. „Lude gej žurke“ na mestu na kome su Srbi i Jevreji klani pa bacani u more, nisu samo skrnavljene sećanja na žrtve, nisu ruganje mučenicima, ta reklama je slika i prilika današnjeg sveta. Poruka i onih koji te skaradne manifestacije organizuju, poruka onih koji na njih dolaze, poruka onih koji na njih ćute i ne reaguju da, eto, srpska glava ne vredi koliko i glave onih koji su nam postavljeni za uzore u demokratiji, u napretku, u civilizovanosti…

Kao što ni iskopane oči srebreničkog sudije Slobodana Ilića, ni svedoci, živi, ne vrede ništa. Naser Orić, kome se, kao, sudi u Sarajevu za taj zločin, pušten je da se slobodno šeta svetom. A reakcija svemoguće i svevideće EU? Nemaju oni za to vremena. Njih se to tiče. Da je oslobođen neki Srbin to bi bila sasvim druga priča.

Ko ove poruke EU ne shvata i nije zaslužio drugo nego da nepokolebljivo i dalje korača na EU putu bez alternative.

I, šta je sledeće? Rehabilitacija i kanonizacije Ljuba Miloša, upravnika Jasenovca? I, šta će na to reći EU? Pa, neće reći ništa, kao što nisu ništa rekli ni na spomenik Miru Barišiću. Da je Barišić u Švedskoj ubio američkog ambasadora, ili engleskog, ili nemačkog, ne bi to tako išlo…

Za Srbe i Srbiju, to je barem jasno, važe drugi aršini. Ako se ne varam, ovih dana ponovo nam je skrenuta pažnja da bez rešavanja „slučaja paljenja ambasada“ nema nama od EU ništa, a koliko sutra, ne sumnjam, ponovo će neko pokrenuti „slučaj braće Bitići“…

Koga je još u demokratskoj i civilizovanoj Evropi briga za iskopane oči sudije Ilića!

Izvor: Iskra

POSTAVI ODGOVOR

*