Uglavnom na Zimskim Igrama očekujemo da vidimo skijaše, klizače i hokej, no da li ste znali da postoji mnoštvo sportskih kategorija koje su izbačene u prethodnih nekoliko decenija? Na ovoj listi ukazaćemo na pet ovakvih sportova, koji su iz određenih razloga, opasnosti ili neaktuelnosti, prestali da se igraju na Zimskim Igrama, međutim, neki od ovih sportova pojavili su se na Olimpijskim igrama kao događaji demonstracije folklorne sportske tradicije koja je izvorna i svojstvena zemlji domaćinu Igara.
Iako ovo, uglavnom, nisu bili takmičarski događaji, ipak su imali žestoku konkurenciju. Neke olimpijske igre, poput kerlinga i šorttreka (brzog klizanja na kratkim stazama), nastale su kao demonstrativne izvedbe, da bi kasnije postali zvanični sportovi sa medaljama.
- Brzo skijanje
Brzo skijanje je, u suštini, skijanje kako bi se pobedilo unapred određeno vreme. Pobednik je skijaš koji se najbrže (u najkraćem mogućem roku) spusti niz brdo. Skijaši redovno dostižu brzinu od preko 322 km/h tokom takmičenja.
Pojavio se na Igrama 1992. u Albertvilu kao pokazni sport. Iako se i danas praktikuje, nije zvanično dodat kao olimpijski sport, jer se smatrao previše opasnim nakon što je nekoliko sportista umrlo tokom neolimpijskih takmičenja u brzom skijanju.
- Trke sankama sa psima
Mušer (onaj koji se vozi na sankama) stoji na sankama i trenira tim pasa pričvršćenih za sanke da trče što je brže moguće.
Trke sankama sa psima su se pojavile na Olimpijskim igrama 1932. i 1952., održanim u Lejk Plesidu i Oslu. Trke pasa koji vuku sanke su i dalje popularan i široko praktikovan događaj, a trka Iditarod Trejl se održava svake godine na Aljasci. Postoji zabrinutost zbog okrutnosti prema životinjama u vezi sa ovim sportom, jer psi bivaju često povređeni tokom trka. Svetsko udruženje za trke sankama sa psima ima strogi kodeks prakse koji obezbeđuje da se psi tretiraju humano tokom takmičenja i treninga.
- Sinhrono klizanje
Timovi unisono izvode rutine klizanja. Ovaj sport se prvobitno zvao „precizno klizanje“ i uključuje timove od 8–16 takmičara, sa četiri rezervna klizača u slučaju povrede.
Ovaj izgleda kao da je predodređen za povratak na Olimpijske igre i čak se pričalo da će se ponovo pojaviti tokom Igara 2022., ali nažalost, naše molitve nisu uslišene. Grupa pod nazivom Vhi Not Sinchro godinama je podnosila peticiju da se sport vrati u postavu. Neki od razloga zašto Olimpijski komitet nije vratio ovaj sport na Igre uključuju logističke i finansijske izazove koji dolaze sa timovima od 20+ klizača i nedostatak zemalja sa timovima za sinhrono klizanje.
- Akroskijanje
Ovaj sport je veoma sličan klizanju, skijaši izvode složene rutine, zajedno sa skokovima, preokretima i okretima, uz muziku. Ski balet je bio demonstrativni događaj na Zimskim Igrama 1988. i 1992. godine. Nikada nije postao zvaničan olimpijski sport zbog pada broja učesnika. 2000. godine Međunarodna skijaška federacija je prekinula sva takmičenja u skijaškom baletu, a elementi sporta su uneti u slobodno skijanje.
Specijalno umetničko klizanje
Klizači ne samo da moraju da klizaju savršeno svoju rutinu, već moraju da urezuju zamršene šare na ledu svojim klizaljkama.
Specijalno umetničko klizanje pojavilo se kao jedino muško takmičenje na Zimskim Igrama još davne 1908. godine, što je bio prvi put da se bilo koji zimski sport pojavio na Olimpijskim igrama (prve zimske igre održane su 1924. u Šamoniju, Francuska). Ovaj sport je izgubio većinu svoje popularnosti u 20. veku i danas se ne praktikuje u velikoj meri.
Demonstrativni događaji Zimskih Igara ukinuti su 1992. godine, pošto je Olimpijskom komitetu postalo teško posvetiti vreme i pažnju obezbeđivanju ovakvih događaja.