Амбасадор Швајцарске Филип Ге: Између Гуче и Ехита – увек бирам Ехит!

0

Србија је плодна земља за уметнике, каже у разговору за наш портал швајцарски амбасадор и додаје да ће се наставити традиција организовања привремених изложби у резиденцији ове земље

Амбасадор Швајцарске Филип Ге наследио је, између свега осталог чиме се бави један амбасадор, и једну велику додатну обавезу и част: амбасада на чијем је челу постала је веома битна за све уметнике и љубитеље уметности у Србији, пошто је већ годинама иницијатор, покровитељ и организатор мноштва дешавања у сфери културе. Амбасадор је радо прихватио позив Еспреса да нашим читаоцима открије своје и планове амбасаде на овом пољу.

Амбасадоре, у Србији сте већ 3 месеца. Kакви су ваши утисци?

Осећам се апсолутно добро и потпуно интегрисано. Србија није држава у којој вам може бити досадно, као амбасадору или дипломати. Веома сам срећан што сам у Београду. Што се тиче мојих првих утисака, морам рећи да сам већ био овде, кратко додуше, пре 10 година. У то време је све у Београду изгледало некако тихо. Сада, 10 година после тога, има толико градилишта, има толико кранова, да осећате да се нешто помера. То је био мој први утисак, кад сам стигао овде и упоредио ситуацију са оним што сам видео пре 10 година. Друга ствар коју одмах приметите као нови дипломата у Београду: знам да је национализам уништио Југославију 90-тих, али нисам очекивао да је политика још увек толико оптерећена прошлошћу. Имајући то у виду, веома је добро што процес придруживања Европској Унији држи фокус владе на будућности. Ово је веома битно, за ову владу је придруживање ЕУ оно што је Северњача била за три мудраца из Библије. И ово је веома битно и добро за стабилност у региону.
Пре пар недеља били смо на отварању “Музеја тачке гледишта”, у привременој швајцарској резиденцији у Београду, које је организовао Швајцарски културни фонд Србије. Можете ли нам рећи нешто више о самом фонду: како он функционише, како се финансира…

– Швајцарски уметнички фонд је приватна иницијатива амбасаде, од пре неколико година. Ми смо замолили спонзоре, углавном швајцарске компаније које су активне у Србији, да нам помогну, и данас имамо ту срећу да имамо тих 10 спонзора, а надамо се да ће се у будућности још заинтересованих компанија придружити фонду. Оно што желим да истакнем је да сви они имају поверење у Амбасаду, кад је реч о уметничком програму. Имамо, дакле, како кажемо на француском, “царте бланцхе” за уметнички програм и врсту догађаја које организујемо.

Амбасада Швајцарске постала је “озлоглашена” по својој помоћи култури и уметности у Србији, због организовања догађаја, скупова, концерата… Можемо ли очекивати да се ово настави, док сте ви овде?

– Да, јасно. Пре свега, желим да нагласим да ја имам прошлост у савременој уметности. Био сам председник Центра за савремену уметност у мом родном граду Фрибуру, званог “ФриАрт”. Ово је било од 1998-2002. А још сам активан у мом родном граду, кад је реч о савременој уметности: председавајући сам платформе која промовише интердисциплинарни дијалог међу ствараоцима, асоцијација која се зове “Шарлатани”. Тако да, рекао бих, имам неко искуство у савременој уметности. Али, можда не као мој претходник, који се концентрисао на промовисање углавном српских уметника, ја желим да проширим те активности, моју мисију овде, и стимулишемо размену швајцарских и српских уметника. Тренутно је Борис Лукић, уметник из Новог Сада, у Берну, током децембра, где је позван да буде резидент. Друга моја иницијатива, као што сте поменули, је позив швајцарском уметнику Жан-Данијелу Беркла, који је организовао Музеј тачке гледишта на крововима Београда.

Kад је реч о званичној сарадњи Швајцарске и Србије на пољу културе, шта ће се даље дешавати?

– Морам рећи пре свега да сам био веома импресиониран Октобарским салоном, који је јединствен догађај који повезује Београд и Србију са остатком света савремене уметничке сцене, и намеравам да се састанем са председавајућим и куратором следећег Салона, и да им предложим да, паралелно са следећим Салоном, направимо и националне павиљоне, као што то раде на Бијеналу у Венецији. Спреман сам да организујем Швајцарски павиљон, наравно на локацији која је различита од главне локације изложбе. Ово је један од мојих планова. Такође, успео сам да убедим Берн да оставе половину простора резиденције без уметнина, како бисмо могли да организујемо привремене изложбе у швајцарској резиденцији. Тако да, кад резиденција буде рестаурирана, на пролеће, следићу пример мог претходника и организоваћу привремене изложбе у швајцарској резиденцији.

Премијер Вучић је недавно био у Швајцарској, на отварању симпозијума “Wорлд Миндс”. Kао што знамо, Швајцарска је далеко одмакла на пољу истраживања и развоја. Шта Србија може да уради да иде вашим стопама?

– Пре свега, желим да кажем да премијер Вучић има веома добар однос са нашим председником Шнајдер-Аманом и, колико разумем, он високо цени искуство Швајцарске кад је реч о иновацијама, образовању, истраживању и развоју. Постоји и специјална област, која је инспирација за Србију у будућности, а то је дуално образовање. Ми тражимо начине да појачамо и развијемо ову сарадњу, што се тиче система дуалног образовања. А, наравно, премијер Вучић је увек добродошао у било које време у Швајцарској.

Ви сте и сами човек из уметности. Позната вам је ситуација у Швајцарској, а сада упознајете и уметнички свет Србије. Можете ли их упоредити? Kакав је живот за младог уметника у Швајцарској, а какав за младог уметника у Србији? Да ли сте у Србији видели неког младог уметника који вам је заокупио пажњу?

– Животи уметника су тешки животи, у Швајцарској, Србији или било где на свету. Имате око 250 уметника на свету, који имају јаку репутацију, и они зарађују леп новац. Али остатак уметника на овом свету, на несрећу, сви они имају тежак живот. Дакле, уметник у Србији и у Швајцарској има пред собом исту борбу за опстанак кроз коју мора да прође. Швајцарска и Србија имају и једну заједничку ствар, а то је промоција стварања. И једна и друга су мултиетничке државе. Био сам стациониран у разним државама, и мислим да је уметност много креативнија у земљама у којима имате мултиетничку популацију. Лондон, на пример, у којем сам био стациониран, и Брисел, су две локације у којима имате ово мултиетничко окружење, као у Швајцарској и у Србији, и ово је одлично за уметничко стваралаштво. Kад је реч о младим уметницима, упознао сам неке од њих, али за мене је велика звезда у свету уметности, из Србије, Марина Абрамовић. Пратим савремену уметност већ неких 35 година, и пратим оно што је она радила 80тих, такође њен рад повезан са ратовима 90тих, оно што је радила са својим партнером Улајем, и оно што је недавно радила у Њујорку, последњих година. Она је вероватно међу топ 5 уметника из целог света које највише ценим.

Гуча или Ехит, шта више волите?

– Еxит, јасно. Јер, нема разлога да не будем искрен, ја више волим поп и рок музику, него класичну. Швајцарска има специјалну везу и емоцију, кад је реч о Еxиту, јер смо ми били међу првим иностраним донаторима Еxита.
Излазите ли овде у Београду? Имате ли нека омиљена места која посећујете?

– Kад имам времена, волим да изађем, посебно сад кад живим у центру Београда. Место које посебно ценим је Миксер Хоусе. Мислим да Иван Лалић ради сјајан посао, кад је реч о програму. Веома је разноврстан. Kао што сам рекао, веома сам импресиониран Октобарским салоном. У Савамали, волим да посећујем KЦ Град. Нестрпљиво очекујем почетак Фестивала игре, који је велики културни догађај у Београду. Постоји и неколико места са џез музиком у којима уживам, на пример Џез Башта, које је близу места на којем живим. Kад је реч о галеријама, посетио сам више њих, и у њима постоји велики број занимљивих уметничких дела. Галерија Хаос, на пример, галерија Дрина, млада галерија… Ценим У10 уметнички колектив, галерију Ремонт, као и Графички колектив.

 

 

 

 

Еспресо

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*