Анационална опозиција

0

Анационално опредељена опозиција у последње време активирала је опсежну политичку и медијску кампању у циљу дестабилизације друштвеног и државног живота у Србији. Свака политичка активност има своје мотиве, организаторе, структуру и политичке истомишљенике који треба да буду један од инструмената за остваривање очекиваних резултата

Организатори данашњих лажних грађанских,тобоже либералних,опозиционих протеста добро су познати српској јавности. То су углавном бивши високи функционери ДОС-овске власти и партија које су чиниле у народу познати и омражени,прозападни „жути картел“!

Најзвучнија имена прозападњачких опозиционих вођа су Драган Ђилас, Борко Стефановић, Вук Јеремић и Саша Јанковић. Ови људи пре уласка у политику и стварну власт (2000-2012) на својим рачунима сигурно нису имали десетине или чак стотине милиона долара! Захваљујући вешто одрађеним задацима који су жутом картелу наметани из појединих западних центара моћи и одлучивања, нико од данашњих лидера опозиције нема финансијских потешкоћа. Већина грађана Србије били су жртве „демократских транзиција“! Близу 300 000 „жутих“паразитских кадрова смештено је у јавну управу,а лоповске приватизације друштвених предузећа, гашење државних банака и привредних гиганата имале су обим епских размера са становишта организованог криминала!

На опозиционим протестима против актуелне напредњачке власти,нико од лидера који би  поново да „демократизују“ Србију не говори о овим сопственим, дојучерашњим криминалним активностима!Овој булументи страних плаћеника отворену подршку дају осведочене антисрпске НВО попут „Жена у црном“, “ЦКД“, “Иницијатива младих за људска права“, “Мајке Сребренице“, “Фонд за хуманитарно право“, “НУНС“ и многе друге јавности знане и незнане „филантропске удруге“ финансиране из иностраних тајних фондова. Симптоматично је и присуство на опозиционим протестима изразито антинационалних и аутошовинистички настројених естрадних звезда попут Сергеја Трифуновића, Мирјане Карановић, Николе Које и сличних. Сви они се налазе на истој круговалној дужини када треба рушити српски систем државне управе и институција које се дрзну да покушају одбранити суверене националне и државне интересе.

Грађани су добро упућени у разарајући ефекат„демократске“владавине жутог картела до 2012.године! Поред наведених економских пустошења Србије, овај картел је својим утицајем довео и до урушавања безбедносног апарата земље, уништавајући поприлично снажне војне капацитете бивше војске Југославије. Кадровско,морално и материјално растурање армије, полиције и служби безбедности текло је упоредо са низом политички дилетантских одлука жутих владара. Проблем Косова и Метохије изместили су са светског нивоа (УН) ,на ниво европског проблема (Брисел) чиме је додатно угрожена данашња позиција наше земље у напорном преговарачком процесу.

Заоставштина труле ДОС-овске владавине пребачена је актуелном режиму,који уз све могуће унутрашње и спољне изазове мора да се носи и са наслеђеним теретом који су произвели управо највећи тренутни букачи са београдских улица. Огромна количина политичке, економске, правне и безбедносне штете коју је жути картел нанео Србији током 12 година тиранске вадавине не може се исправити потезом чаробног штапа. За опоравак ће бити потребне године и деценије напорног рада стручних и национално свесних појединаца, снажних институција које су у процесу изградње,али и читавог друштва. Лажна опозиција више никада неће добити подршку српских бирача , или ће је добити у промилима како и заслужује. Истинска и конструктивна опозиција не уклапа тајминг са косовским терористичким структурама на рушењу државе Србије,већ асистира властима у критичним моментима по цео српски народ. Албански слом у Инерполу и озваничење „косовске“војске падају у исто време са потенцијално опасним, иако минорним опозиционим протестима у Београду! Занимљиви детаљ, случајност!? Не би се могло рећи!

У време када је Србија у озбиљном безбедносном ризику,а наш народ на КиМ у опасности од физичког прогона и уништења, сви Срби морају остати јединствени и свесни чињенице да спаса нема од оних који су своју прилику давно прокоцкали. Сви прави родољуби,изузимајући лажног националисту Бошка Обрадовића и њему сличне доларске патриоте,морају чврсто стати испод националног и државног барјака Србије.

Победа Србије на свим пољима је жеља свих наших грађана,али до победе ћемо стићи само јединствени. Временски рок до испуњења наших оправданих жеља није нам познат,али познато и сигурно је само једно: коловође штеточинског жутог картела никада више неће бити на државном кормилу Србије!

Миша Вацић

Националист

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*