Авдо Карабеговић Зворнички је Србију називао мајком

0

Нисам против да нека нова или безимена улица добије име Шабана Шаулића. Наш Шабац и његов родни град је и велик и град широке душе. Али се не могу сложити да се избрише име улице једног песника српског патриоте

Овај текст пишем без икакве намере да увредим вредну породицу Шабана Шаулића или да потценим великана наше естраде. Шабан Шаулић је заиста био краљ наше естраде, а многе његове песме ће заслужено ући у антологију. Шабан је и као човек оставио утисак озбиљне и одмерене личности који себи није дозвољавао никакве афере и учествовање у прљавим играма на естрадној сцени.

Повод за овај чланак је предлог да се Улица Авде Карабеговића преименује у Улицу Шабана Шаулића. Нисам против да нека нова или безимена улица добије име Шабана Шаулића. Наш Шабац и његов родни град је и велик и град широке душе. Али се не могу сложити да се избрише име улице једног песника српског патриоте као што је био Авдо Карабеговић Зворнички који је свој патриотизам јавно испољавао крајем 19. и почетком 20. века због којег је био прогањан од старне аустроугарске окупационе власти. Та туђинска власт је песника хапсила и одузела држављанство због његовог патриотизма. Он је Србију називао мајком. Да би широј читалачкој публици било јасно ко је био Авдо Карабеговић Зворнички (Халидбегов), изнећу његову кратку биографију.

Авдо Карабеговић Зворнички (Халидбегов) рођен је 1878. године у Модричи. Као и песник Авдо Хасанбегов, његов брат од стрица, основно образовање је стекао у месту рођења. Школовање је наставио у Цариграду, али га напушта и долази у Србију и уписује се у учитељску школу у Алексинцу коју завршава 1905. године. За учитеља је био постављен у Малом Зворнику због чега је и називан Зворнички. Разболео се од туберкулозе и умро 1908. године у лозничкој болници у 30. години. Интересантно је што је он био рођен када је Аустро-Угарска окупирала Босну и Херцеговину, а умро када је Хабзбуршка Монархија извршила срамну и насилну анексију Босне и Херцеговине. Испред пратње и ковчега са његовим посмртним остацима ношене су и турска и српска застава и његови пријатељи и поштоваоци српски песници су га достојно испратили. Испред његовог имена је често стајало слово С чиме је хтео да нагласи да је национално Србин, а муслиман по вери. Авдо Карабеговић Зворнички сахрањен је у Београду. На сахрани се испред пријатеља и српских књижевника од Авде Карабеговића Зворничког опростио наш познати књижевник Бранислав Ђ. Нушић. Цео посмртни говор пренео је „Цетињски вјесник” бр. 51 из 1908. године. У каснијем „Гласу Црногорца” такође је пренет тај говор. О томе су писали историчар др Вукић Илинчић, публициста Јово Бајић, аутор овог текста као и други аутори.

Једна од патриотских песама посвећена Србији коку је Авдо написао као аустроугарски војник
Једна од патриотских песама посвећена Србији коју је Авдо написао као аустроугарски војник

Авдо је своје песме објављивао је у „Босанској вили” и „Зори”, али и у другим најугледнијим српским књижевним листовима тог времена. Своје муслиманско осећање је држао, али и свој српски патриотизам. Због свог патриотизма он је као војник у аустроугарској војсци у Пешти одлежао шест месеци затвора. Ни то га није заплашило па је и даље наставио са ширењем српске националне идеје код војника муслимана. Неке његове песме су биле објављене у збирци „Побратимство” заједно са песницима и патриотима Омер-бегом Сулејманпашићем-Деспотовићем и Османом А. Ђикићем 1900. године у Београду. Његови пријатељи су приредили и издали збирку песама под насловом „Авдо Карабеговић, Пјесме”, штампа Ч. Стефановић, Београд 1905. године. Писао је песме Бранку Радичевићу, Вуку Караџићу, Србији, Дубровнику, Косову.

После Авдове смрти, опет његови верни пријатељи издали су „Авдину споменицу” 1909. године. У тој  „Споменици” су објављени чланци, песме и сећања најбољих српских песника који су били посвећени драгом пријатељу и искреном српском песнику С Авди Карабеговићу Зворничком (Халидбеговом).

Историчар

Салих Селимовић, Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*