БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Понтони и Александров мост

0

Почетак Другог светског рата био је веома суморан период у градској историји. Много се негативне енергије надвило над градом, одјекивало је безброј претњи, наступила су ужасна бомбардовања почев од 6. априла… Људи су били дезоријентисани. Краљевина није имала довољно снаге да се јасно одреди ка немачком насиљу, које су ускоро пратиле и скоро све земље окружења. Предратна Југославија је била на самрти…

Истина, званичан отпор је потрајао 13 дана, док држава није капитулирала. За то време војска је срушила сва три београдска моста. У априлу 1941. године на дно Саве и Дунава суновратили су се Мост краља Александра, претеча данашњег Бранковог моста, Железнички мост, као и Мост краља Петра, односно Пачевачки мост.

Међу старим фотографијама наилазимо на снимке Београда из периода када су Немци ушли у град и када су затекли престоницу без мостова.

Касније су историчари потврдили да су нападачи упозорили браниоце да не руше мостове, али их тиме нису заплашили. Инжењерци Војске Краљевине Југославије су ипак минирали мостове, а експлозије које су их „прекомандовале“ у историју одиграле су се у ноћи између 10. и 11. априла 1941. године.

То је донело бројне муке окупатору, који се надао да ће преузети град и државу на лакши начин, а да ће саобраћајни коридори који су водили ка југу и Грчкој бити очувани. Железница је представљала кључни вид транспорта, па им је стабилност мостова била од виталног значаја. Ипак, то им задовољство у Београду није приуштено.

Да би очували макар основни вид саобраћајне комуникације између две речне обале Немци су били приморани да направе алтернативне прелазе реке – понтонске мостове. Додуше, оваква, привремена решења била су често виђана током бројних ратова којима је Београд био сведок. Тако су и Турци и Аустријанци током претходних векова правили понтонске прелазе који су им били неопходни за потоње, жестоке сукобе. Највише таквих, привремених прелаза преко реке били су у околини данашњег Бранковог моста.

Тада, прве ратне године, дошло је време да се окупатори присете тих и таквих искустава и да поново направе прелазе преко реке тако што би нанизали чамце повезане сајлама, преко којих би направили дашчани пут.

 

МОСТ ПРИНЦА ЕУГЕНА

Први чврст мост који су Немци успели да поставе током окупације био је данашњи Стари савски мост, који Београђани често зову и „Трамвајским“. У време рата Немци су му дали име „Мост принца Еугена“.

Novosti

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*