Бездушти профит наставља да сатире сведока најславније српске историје

0

У години обележавања сто година победе у Великом рату, 2018. год., од петка 20. априла поподне, од 15.45 часова, кад инспекцијски органи престају са радом, до понедељка 23. априла, Дана војске Србије, у Ваљеву, на незаконит начин, без Решења о рушењу, срушен је Комплекс касарни 17. пука чувене Дринске дивизије у Ваљеву, назване „Кадињача“, најстарије касарне у Србији, саграђене 1885. године, сведок најславније српске историје. /Између два рата касарна носи назив Живојин Мишић/Овај комплекс преживео је све ратове и уместо да постане Меморијални центар за све пострадале Србе од Косовске битке до данашњих дана, са акцентом на Први светски рат и музејом посвећеним том рату, он је немилосрдно, бахато и безобзирно срушен. Бездушни профит је нанео несагледиву штету не само светлој српској националној историји, већ и идентитету српског народа у целини.  /Захтев за ревитализацију и претварање у Меморијални центар и музеј даље постоји./


Ове године, април, месец екологије, погубан је за вегетацију, дрвеће, стогодишње и вишедеценијске липе, зеленило које је обиловало у овој касарни, и које још увек подсећа на добро познати Комплекс касарни 5. односно 17. пука чувене Дринске дивизије. У периоду кад је вегетација већ кренула, липе су остале без својих богатих крошњи, уклоњена су здрава вишедеценијска стабла јела, зимзеленог и вишедеценијског дрвећа, воћа у цвату, а све је рађено без стручног надзора и плана.
Свако дрво овде је живи споменик, израсло из костију славних предака, на земљи натопљеној честитом српском крвљу, сведок времена и места значајног и за Србију и за целокупну светску историју.Све се чини да се сатре свако сећање на славну Дринску дивизију, која је извојевала све победе од Куманова до Кајмакчалана, највећу резервну војну болницу у Балканским и Првом св. рату, велико стратиште где се и данас, претпоставља, налазе гробна места преминулих рањеника и тифусара, гази се по емоцијама честитих потомака, препознатљив део града, који има душу, бахато и безобзирно се сатире. Ради профита намерава се уништити 2,4 ха зелене површине, која је граду, који је по аерозагађености неретко на неславном првом месту у Сбији, а често и у Европи и свету, ненадокнадива. Иако без урбанистичког плана, припрема се земљиште да дочека тржни центар, паркинге, кафиће, бездушни профит, уместо да се у Меморијалном центуру и музеју славе победници са Цера, Гучева, Дрине, Колубаре, Кајмакчалана.., слуша Марш на Дрину, на месту где је настао и први војни оркестар Дринске дивизије, уз слике Надежде Петрровић, стратегије славних Војвода, објављене и необјавњене дневнике малих али делом великих људи, учи потомство честитости, патриотизму, чојству и јунаштву…  Угледајмо се на племенитог Грка Јаниса Јанулиса, мештанина села Агиос Матеос, који је своје земљиште за гробље и логоровање уступио војницима Дринске дивизије, и након есхумирања тела и премештања у Маузолеј на острво Видо, ни он ни његови потомци никада више до данашњих дана нису обрађивали нити користили ово земљиште из поштовања према херојству и стратишту Српских војника. Пред оваквим гестом треба да се постиде потомци славних Дринаца, и да науче лекцију, како се поштује и одаје признање славним прецима који су се жртвовали за слободу коју ми данас уживамо.


Знаменита историјска места, стратишта се поштују и не користе се у сврху које нема историјску намену. Хоће ли потомци славих предака немо посматрати да немилосрдно нестаје артефакт најславније српске историје, живи споменик чувене Дринске дивизије 5. односно 17. пука, у Ваљеву, место највећег стратишта после Колубарске битке, док његово величанство профит и даље наставља да гази по традицији, родољубљу, култури, идентитету овог напаћеног али славног српског народа?!
Као што је српска војска доживела Голготу, а потом и Васкрс у свој својој светлој слави, учинимо све да и Комплекс касарни 5. односно 17. пука Дринске дивизије у Ваљеву поново Васкрсне у Свом свом сјају светле и победоносне српске историје, претвори у Меморијални центар, музеј, храм слободе, родоубља витешке снаге неуништивог српског народа.                                                                           Мила Параментић
                                                                                     ВаљевоО Васкрсу 2019. год.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*