Бивши врх ДБ осуђен за убиство Ћурувије на укупно 100 година

0

Судско веће Специјалног суда осудило је за убиство новинара Славка Ћурувије на по 30 година затвора бившег шефа Државне безбедности Радомира Марковића и бившег шефа београдског центра ДБ Милана Радоњића, док су друга двојица оптужених добили по 20 година затвора.

Судско веће је уз пресуду донело и решење по којем се Радоњићу и Ромићу продужава мера кућног притвора. Они су, подсетимо, током поступка пуштени из притвора, а та мера им је замењена кућним притвором. Сво то време биће им урачунато у казну.

Оперативци ДБ-а Ратко Ромић и Мирослав Kурак, који је у бекству, добили су по 20 година затвора.

Образлажући пресуду, судија Снежена Јовановић рекла је да је судско веће већином гласова одлучило да су оптужени криви што су 11. априла 1999. године, по налогу непознате особе, са умишљајем убили власника листова Дневни телеграф и Европљанин, београдског новинара Славка Ћурувију.

Према наводима тужилаштва, Ћурувија је убијен са жељом да се ограничи слобода медија и очува моћ и власт, чије је представнике Ћурувија јавно критиковао.

Изрицању пресуде присуствовали су Марковић, Радоњић и Ромић, док је Kурак у бекству и није доступан правосудним органима Србије.

Приликом довожења у Специјални суд бившег начелника РДБ Радомира Марковића, који се налази на одслужењу затворске казне за друга дела, део Устаничке улице био је блокиран, а цео крај је обезбеђивао велики број полицајаца.

Изрицању пресуде присуствовали су и генерални директор РТС и некадашњи главни и одговорни уредник магазина Европљанин Драган Бујошевић, листа чији је власник био Славко Ћурувија, као и новинари Вукашин Обрадовић, Милан Ћулибрк, Ненад Стефановић, Радомир Диклић и други.

Четворицу оптужених тужилаштво је теретило да су „са умишљајем и из ниских побуда убили Ћурувију 11. априла 1999. године између 16.38 и 16.55 у пролазу зграде у Светогорској улици код броја 35“.

Према наводима оптужнице они су функционисали као организована криминална група, где је свако знао своју улогу и задатак.

Радомир Марковић, начелник РДБ-а је издао усмене налоге да се Ћурувија прати без одлуке суда, а потом и убије по налогу НН особе.

Његове налоге спровео је, према оптужници, Милан Радоњић, који је управо из тог разлога доведен на место начелника Београдског центра РДБ-а. Ћурувију је, према овој верзији догађаја, убио Мирослав Kурак, резервиста службе, а саучесник му је био Ратко Ромић, инспектор у Другом одељењу РДБ-а.

Тројица оптужених која су присуствовала суђењу негирала су своје учешће у убиству Ћурувије. Радомир Марковић, оптужен да је по налогу Н.Н. лица подстрекао друге оптужене на тешко убиство, рекао је на почетку судског поступка да се оптужница темељи на инсинуацијама. „Није ми проблем да признам ово кривично дело јер сам већ осуђен на 40 година, ако ће то помоћи Србији, али морам да учествујем активно, јер је ова оптужница написана да би се дала историјска оцена једној власти“, рекао је Марковић.

Милан Радоњић, који је по оптужници спроводио Марковићеве налоге, је такође негирао да је починио злочин који му се ставља на терет.

Он је износећи одбрану инсистирао да су његови поступци мотивисани искључиво професионалним разлозима. Радоњић је казао да је по доласку на чело београдског РДБ-а почео да се упознаје са документацијом и да је тада сазнао да је Ћурувија под мерама и да постоји могућност да наредних дана изврши примопредају са непознатом особом и оде у Црну Гору.

По сопственим речима, он је издао налог да се Ћурувија прати, како би се идентификовао његов контакт. Радоњић је нагласио да не постоји ништа необично у томе што је тражио да буде константно обавештаван о кретању објекта и да он то тражи у свим случајевима.

Бивши начелник Београдског центра РДБ-а је казао да је обуставио пратњу Ћурувије када је идентификован његов контакт негирајући повезаност са убицама. Вест о Ћурувијином убиству сачекала га је, како је рекао, на породичном ручку.

Четвртокривљени Ратко Ромић, својевремено Главни обавештајни инспектор у Другом одељењу РДБ-а је такође на почетку поступка истакао да тужилаштво нема случај.

„Ако тужилац покаже доказе, ја сам спреман да потпишем споразум о признању кривице за кривично дело које нисам учинио“, истакао је Ромић. Он је казао да је на дан убиства био на свом радном месту и да би његов одлазак био примећен.

Мирослав Kурак, оптужен да је непосредни извршилац убиства Славка Ћурувије налази се у бекству и њему је суђено у одсуству.

Пресуда Специјалног суда није коначна и странке у поступку имају право жалбе.

УНС: Пресуда за убиство Славка Ћурувије велики дан за српско новинарство и правосуђе

Удружење новинара Србије (УНС) поздравља пресуду којом су оптужени за убиство Славка Ћурувије Радомир Марковић и Милан Радоњић осуђени на по 30, а Ратко Ромић и Мирослав Kурак на по двадесет година затвора и тражи да државни органи пронађу и казне непосредног извршиоца убиства новинара и власника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“.

УНС очекује да Апелациони суд потврди првостепену пресуду које је донело Судског већа у саставу Снежана Јовановић, Драган Милошевић и Владимир Месаровић и тражи да државни органи што пре приведу правди Мирослава Kурака којем је суђену у одсуству и налази се у бекству.

УНС истиче да је данашње изрицање пресуде значајан чин који треба да значи почетак краја некажњивости злочина над новинарима у Србији и важан дан за српско новинарство и правосуђе.

УНС подсећа да је пресуда која је изречена 20 година након злочина и четири године од почетка суђења оптуженима за убиство Славка Ћурувије последица истрајне борбе његове породице, колега новинара и рада Kомисије за истраживање убистава новинара.
Фондација: Пресуда недвосмислено потврђује да је убиство Ћурувије организовала држава

Фондација Славко Ћурувија оценила је да пресуда Специјалног суда којом су четворица припадника Ресора државне безбедности осуђена на по 30 и 20 година затвора због убиства власника листова Дневни телеграф и Европљанин, „јасно и недвосмислено потврђује да је убиство Славка Ћурувије организовала држава, преко инструментализованог Ресора државне безбедности“.

Фондација је у саопштењу оценила да одлука Судског већа шаље „јасну поруку да злочини против неистомишљеника не могу да остану некажњени, а да починиоци напада на новинаре због јавно изговорене речи нису недодирљиви“.

„Иако је суд пропустио да изрекне максималне затворске казне, сматрамо да је од пресудне важности став Судског већа да су оптужени криви за брутално убиство Ћурувије 1999. године. Овакав став помаже друштву да се обрачуна са политички мотивисаним злочинима и суочи са поражавајућим наслеђем режима Слободана Милошевића“, наводи се у саопштењу.

Фондација је изразила очекивање да ће Апелациони суд потврдити првостепену пресуду а надлежни „у најкраћем могућем року разрешити и процесуирати све злочине почињене против новинара у претходним деценијама“.

Специјални суд у Београду осудио је данас за убиство Ћурувије на по 30 година затвора бивше шефове ДБ Радомира Марковића и Милана Радоњића, док су по 20 година казне добили оперативци ДБ-а Ратко Ромић и Мирослав Kурак.

Данас

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*