Божидар Маљковић: Вучић је најбоље решење за Србију!

Кошаркашки тренер и нови председник Олимпијског комитета Србије (ОКС) Божидар Маљковић изјавио је у Прессингу да је премијера Србије и изабраног председника Александра Вучића упознао док је био у опозицији и тврди да политика није "умешала прсте" у избор председника ОКС.

1
„Ручали смо једном, после тога га нисам видео. Моја борба да хала Пионир добије име професора Аце Николића трајала је 16 година, док у борби да хала на Новом Београду добије име Ранка Жеравице нисам био сам. Ишао сам код врха државе, обећавали су, али нису ништа урадили. Отишао сам код њега кад је дошао на власт, за четири дана је то било решено“, објашњава он.

Каже да је састанак с Вучићем трајао пола сата.

„Рекао сам му да не може ништа да ми да што већ немам и да никад нећу доћи да нешто тражим. Донео је одлуку иако није лака процедура, а за халу Ранка Жеравице морам да похвалим Александра Шапића који је скратио процедуру“, каже Маљковић.

У свом клубу Ушће сам био увео правило – ко једе супу, нема за салату.

О штедњи

Одговарајући на питање о подршци Вучићевој председничкој кандидатури, Маљковић је рекао да сматра да је Вучић најбоље решење.

„Председник Владе је човек који воли спорт, није лако дати новац да би се освајале медаље, све награде исплаћене за два дана. Цела идеја, његова и Министарства спорта, досад ми се допада“, каже он.

Тврди да, кад је реч о избору председника ОКС, није ни лобирао нити утицао ни на који начин.

„Мој пријатељ Иван Тодоров се повукао јер је био потребнији држави него спорту, има велике заслуге за рад ОКС. Ниједан телефон нисам позвао, стајао сам са стране. Највећи српски спортисти и тренери су ме звали и рекли ‘то је иделано место за тебе’. Мало по мало сам преломио“, каже он.

Маљковић каже да је истовремено имао понуду једне шпанске екипе на четири године, као и понуду једне респектабилне селекције.

„Ово је волонтерски рад на четири године, али то је први пут након моје 20-те године, кад сам с друговима направио клуб Ушће, до данас, да сам нешто хтео и добио у српском друштву“, рекао је Маљковић.

Говорећи о избору потпредседника ОКС – Жарка Зечевића, Богдана Обрадовића и Милице Мандић – Маљковић сматра да нема ништа спорног и да то што је Обрадовић члан Спрске напредне странке није утицало на његов избор.

О плановима у Олимпијском комитету

Маљковић каже да је његов тим у ОКС „чета мала, али добро одабрана“ и да су то људи који знају свој посао због чега верује да ће направити чврст колектив.

Каже да постоје проблем, пре свега кад је реч о томе да олимпијци немају где да се лече и да је буџет мањи него претходних година.

„Дићи ћемо све на већи ниво, поправићемо здравствену заштиту. Основаћемо фирму Олимпијско срце, због трагичних случајева олимпијских хероја чије фамилије нису имале новца да их сахране, а имамо и људе који су болесни. Водиће ветерани и они ће направити критеријуме коме ће давати“, објашњава Маљковић.

Додаје да је жеља да се децентрализује спорт и да се направе центре у Србији „који неће бити екстра, али ће бити довољни нама“, како српски спортисти не би обилазили егзотичне дестинације за припреме. Такође, најавио је помоћ малим спортовима и навео пример бокса који је у прошлости доносио медаље са Олимпијада.

„Треба проценити и улагати и нове момке и девојке, нове таленте. Узећу најумније људе из сваког спорта, учићу од њих како би то спровели у дело“, каже Маљковић.

Није желео да говори о претходницима, али каже да је осам медаља са прошле Олимпијаде добар резултат.

Жал што није тренирао репрезентацију

Маљковић каже да је требало да тренира репрезентацију 1996. али су, како каже, мрачне силе то спречиле.

„Није се политика умешала, већ лоби или нешто друго. После тога нисам могао кад су ме прозивали зашто нећу, и то због правила шпанске лиге“, каже он.

Маљковић је похвалио Александра Ђорђевића, за којег верује да ће осим кошаркашке имати и успешну тренерску каријеру.

Говорећи о данима кад је основао клуб Ушће, Маљковић подсећа да је Месна заједнциа Ушће имала 12.000 људи у старој Југославији и после Велења била најбоља по платежној моћи.

„Где су живела деца војних лица. То је сад преко пута ТЦ Ушће, шест црвених солитера, зато се зову шест каплара. Сви смо били једнако сиромашни и богати. Силом прилика смо основали клуб, јер дешавала су се разна убиства и туче. Једног дана комуниста нас зове и траже да оснујемо клуб да би омладина потрошила енергију. Долазимо до другог ранга такмичења, одгајили смо добре играче и људе, прави грађани праве Србије данас и на то сам поносан“, каже Маљковић.

Маљковић, који је освојио четири титуле клупског првака Европе – две са Југопластиком и по једну са Лиможом и Панатинаикосом – каже да нема рационалног објашњења о великом успеху српских тренера и кошаркаша.

„Није тачно да постоји југословенска односно српска школа кошарке. Постоји одређен начин игре који се усавршавао, који је специфичан. Да играју под маскама ја ћу одмах рећи која је наша екипа, на основу технике, пик енд рола…“, тврди он.

Један је од ретких тренера који је радио у оба највећа кошаркашка клуба у Шпанији, Реал Мадриду и Барселони, а тврди да му је жао што неће бити тренер још две, три године.

Н1

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*