БРАК У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ

0

За средњовековну Србију брак је био веома важан, што и није чудно за једну хришћанску државу. Држава се трудила да што је више могуће учврсти бракове јер су они сматрани светом тајном, а самим тиме брак је био један од најважнијих чинова у животу човека. Што се тиче саме институције брака, највише података нам пружа Жичка повеља у којој има говора у браку. Оно што је основна идеја јесте та да је брак нераскидив. Ова наредба се позивала на Јеванђеље и на саму хришћанску традицију. Одредба о нераскидивости брака је важила за себе, независно од сталежа. Ако би је ко прекршио, бивао би кажњен. Велможа би изгубио шест коња, војник или властеличић би изгубио два коња, а убоги човек или себар два вола. Велможе и властеличићи су казну плаћали владали, а себри су половину давали владару, половину Цркви. У случају да неки мушкарац напусти или отера своју жену, по закону она би морала бити њему враћена, хтио он то или не. Ако би он истрајао у својој одлуци, онда би добијао не само и световну, него и црквену забрану и губитак Божје милости. Једини разлог за развод је била прељуба, мада би се у том случају прво требало све добро испитати, па тек онда одобрити развод.

Шта ако жена оде од мужа? Па и за њу су постојале казне, мада су оне поред имовинских биле и телесне. Каква ће казна бити одлучивао је напуштени муж. У овом случају, муж није био обавезан да прими жену назад, могао ју је отерати или продати. Одлука да напусти брак имала је тешке последице без обзира који супружник то учинио, али су казне ипак биле теже за жене. Жене се исто тако нису могло поново удати у случају да напусте мужа. Мушкарци су то могли, мада су за то морали платити глобу, а иначе тако нешто није било баш прихваћено и није сматрано моралним. Није било могуће ни то да женина породица затражи њу назад, и за то су постојале казне. Постојали су и они бракови којима се Црква противила, као што су бракови између браће и сестара, али занимљиво што се у повељи посебно истиче забрана брака са свастиком. То указује на чињеницу да су бракови са свастикама изгледа били прилично заступљени. Наравно, за бракове је било веома важан и сам чин венчања који је био уско повезан са Црквом. Међутим, изгледа да су црквена венчања била риетка међу обичним народом, пошто из извора сазнајемо да је Св. Сава морао слати свештенике у разне крајеве земље како би они венчавали људе по хришћанском обичају. Очито је да је постојала и нека врста народног брака, одвојеног од оног званичног, црквеног и да је немањићка држава покушавала да такву врсту брака искориени. Немамо пуно података о народним браковима, могуће је да су они били слободнији и да су дозвољавали напуштање супружника, али не можемо ништа рећи са апсолутном сигурношћу.

Историја Срба

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*