Čadajev: Evropska unija i NATO su „kokoši“ sa odsečenim glavama koje još „trče“

0

BEOGRADSKE OPOMENE SAVETNIKA PREDSEDNIKA DUME – UTICAJNOG POLITIKOLOGA ALEKSEJA ČADAJEVA

EU i NATO će propadati i dalje jer su propali principi na kojima funkcionišu. U EU odluke ne donosi primarno Evropski parlament, nego Brisel. Odlučuju oni za koje niko nije glasao

* Zapad od Srbije ne traži ulazak u NATO koliko traži da prizna Kosovo. I nije slučajno potegnuto pitanje velike Albanije koja bi bila član NATO. Problem je ovaj: što ste bliži ulasku u EU – to ste bliži priznanju Kosova. U budućnosti se može desiti da Srbija podlegne pritiscima

* Srbija sebi za sada ne može dozvoliti neki drugi put, ali taj put može prekosutra da prestane da fukcioniše… Kontekst u kome se nalazi Srbija – može se promeniti brže nego što mislite

SAVETNIK predsednika ruske Dume, Aleksej Čadajev, ocenio je tokom današnje službene posete Beogradu da Srbija u ovom trenutku nema alternativni put integracijama u EU, ali da se „taj kontekst u kome se zemlja nalazi može promeniti brže nego što se u Srbiji misli”. Naime, ovaj uticajni politikolog koji je posle rada u administraciji predsednika RF došao na čelo ruskog Instituta za razvoj parlamentarizma, slikovito je pojasnio da su i EU i NATO kao „kokoška kojoj je već odsečena glava, ali telo po inerciji još neko vreme nastavlja da trči”. – EU i NATO će propadati i dalje jer su propali principi na kojima funkcionišu. U EU odluke ne donosi primarno Evropski parlament, nego Brisel. Odlučuju oni za koje niko nije glasao. Dok se ne uspostavi ravnoteža između demokratije, odnosno parlamentarizma i principa na kojima funkcionišu nadnacionalne integracije, one će dalje propadati, objasnio je Čadajev tokom predavanja koje je održao u Ruskom domu u Beogradu na temu razvoja parlamentarizma u Rusiji i Srbiji. On je poručio da upravo parlament treba da ima „funkciju odbrane suvereniteta zemlje onako kako to radi vojska” i ukazao da je ruska država doživela slom i pre 100 i pre 25 godina „jer parlamentarizam nije bio dovoljano jak” Odgovornost za očuvanje zemlje nije (samo) na vojnicima, nego na parlamentu i vlasti, bio je kategoričan Čadajev, čije reči treba uzeti veoma ozbiljno jer dolaze od tvorca „Strategije 2020” o čijoj realizaciji je i Putin nedavno govorio, a poverena mu je i izrada „Strategije 2030”. Utoliko je važnije i sledeće što je poručio u kontekstu zasad „bezalternativnog puta u EU”:  Zapad od Srbije ne traži ulazak u NATO koliko traži da prizna Kosovo. I nije slučajno potegnuto pitanje velike Albanije koja bi bila član NATO. Problem je ovaj: što ste bliži ulasku u EU – to ste bliži priznanju Kosova. U budućnosti se može desiti da Srbija podlegne pritiscima, upozorio je Čadajev. Govoreći o mogućnosti da Srbija ostane vojno neutralna, izrazio je optimizam i to zahvaljujući delovanju – Donalda Trampa. Austrija i Švajcarska su sačuvale neutralnost. To je prijalo i njihovim ekonomijama, jer nemaju troškove (vezane za članstvo u NATO), a sada kada je Tramp najavio da SAD neće više izdvajati sredstava kao pre i tražio da članice preuzmu svoje finansijske obaveze prema NATO, verujem da postoji potencijal za širenje neutralnog bloka. Blok neutralnosti će biti onoliko veći koliko Tramp bude više ukidao davanja. Zato Tramp postaje glavni ambasador evropskog pacifizma – ocenio je Čadajev, nagoveštavajući kako bi mogla da izgleda budućnost NATO pakta.

Govoreći o budućnosti EU, i ponovo Srbije u tom kontekstu, Čadajev je slikovito preneo iskustvo tokom nedavnog Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu: Srbija sebi za sada ne može dozvoliti neki drugi put, ali taj put može prekosutra da prestane da fukcioniše. Svet će biti globalizovaniji nego danas. Projekti koji su započeti na višim instancama će to rešavati. EU je zasnovana na principima koji više ne funkcionišu. To se možda ne vidi u Beogradu. Dačić je u Petrogradu rekao da Srbija ide ka EU, ali hoće da sačuva odnose sa Rusijom, jer to nije pitanje ekonomije nego moralno pitanje. Na istom forumu je govorio i Igor Dodon, predsednik Moldavije, i rekao: zašto da nam se žuri u voz kome otpadaju vagoni! To je rekla i Turska koja je toliko dugo kucala na vrata EU, ali je nisu pustili. Turska danas u EU ni ne želi. I kontekst u kome se nalazi Srbija se može promeniti brže nego što mislite. Sećam se jakog utiska koji je izazivao „Otpor”, na izborima ipak nisu dobili ni 1 odsto, međutim, to je bio talas. Ali, nije problem što dolaze ti talasi, nego kako ih kao kontekst razume onaj ko se na njima zatekne.

Za Srbe i Ruse je kazao da bi bolje od drugih trebalo da razumeju kako se događa propast nadnacionalnih integracija „s obzirom na iskustva koja smo imali sa SSSR, Jugoslavijom i Kraljevinom SHS”.  Upitan kako se ODKB i Evroazijski savez bore da ne ponove te greške (propasti parlamentarizma koje rasturaju i NATO i EU), Čadajev je ocenio da „na žalost, i EAES i ODKB deluju kao slika u ogledalu EU i NATO”.  Međutim, ako pogledate „put svile”, on jeste kineska ideja, ali je primer kako svet može da izgleda posle EU. To jeste samo ideja, ali nam pokazuje koliko su strane spremne da učestvuju sa svojim resursima. I zato ne možemo da učestvujemo u evroazijskim integracijama, a da ne gledamo šta se dešava u pravcu Kine i EU. Zato se (kao mera zaštite) bavimo međuparlamentarnom saradnjom u okvirima u kojim smo usaglasili zajedničke interese, kazao je Čadajev i podvukao da je odgovor na pitanje kako će integracije u kojima učestvuje Rusija izbeći sudbinu NATO i EU upravo u razvoju parlamentarizma, odnosno parlamenta kao institucije koja brani suverenitet zemlje, kazao je Čadajev. On je ukazao da zadatak njegovog Instituta i jeste da se bavi time kako će izgledati svet posle NATO i EU, kako zaštititi države od pritisaka nadnacionalnih integrativnih saveza i kako da se sledeći modeli integracija zaštite odnosno spreče da ne ruše osnove demokratije i parlamentarizma – „da ostanemo pri tome da zakone pišu oni koje je odabrao narod”.

To nije zato što, kako je rekao, treba braniti institut demokratije, već što su se drugi nadnacionalni sistemi rušili i ruše. U politici je reč o konkretnim stvarima. Kada diplomate razgovaraju, njihov spisak je ograničen. Kulturna saradnja je jako važna, ali ona ne odgovara na specifična pitanja iz politike. Zato je važno da shvatimo šta to rade predstavnici parlamenata i kako mogu da reše probleme. Međuparlamentarna saradnja se bavi pitanjima ekonomije, ali i svih drugih stvari koje su važne za dve zemlje. U novembru će biti forum sveruske omladine na kojem će biti sve zemlje koje su nam važne za saradnju – najavio je Čadajev. Objašnjavajući zašto još u okviru EU postoje neki predlozi i inicijtive (za njen spas), Čadajev je rekao da Bregzit jeste pokrenuo razgovor o raspadu EU, ali „kad kokoški odsečete glavu, ona još neko vreme trči”. Početkom osamdesetih su kokoški odsekli glavu, ali ona još trči: osnovni mehanizmi su prestali da rade, ali „kokoška još trči” pa se smišljaju predlozi u nadi da će se stvari vratiti na pređašnje stanje. Ali, niko kao Srbi i mi ne može da vidi da je sve srušeno. Mi smo se već osvedočili kako se raspadaju veliki sistemi, iako, recimo, pre 30 godina nismo mislili da će se Jugoslavija raspasti, ukazao je Čadajev. On je detaljno objasnio mehanizam po kome se raspadaju i EU i NATO kao pre svega ekonomske integracije, a uz napomenu da „ne tvrdi da će NATO potpuno nestati”. U EU se to desilo tako što je ona isprva bila zajednica koja je omogućavala članicama prosperitet i širila se, a onda uvela standarde koji su tom principu ekonomske blagodeti došli glave u korist nadnacionalnih korporacija: kada je Brisel pod pritiskom multinacionalnih kompanija uveo standard, tržišta koja ga nisu zadovoljila, propala su, a na njihovo mesto su ušle pomenute korporacije. Onoga trenutka kada u Mađarskoj nije proizveden kornišon po standardu Brisela, mađarsko tržište kornišona je propalo, ali su došle nadnacionalne korporacije i preuzele tržište. Primer smanjene proizvodnje je naročito primetan u pribaltičkim zemljama, ali i duž celog oboda EU, naveo je Čadajev.

I NATO je osnovan sa ekonomskim ciljem „jer – budući da članice mogu kupovati samo NATO naoružanje, Amerika je, kad god je imala ekonomskih problema, štampala novac, pravila oružje i prodavala ga dalje na velikom NATO monopolističkom tržištu”. Sad je upravo iz toga nastao problem, objasnio je Čabajev, jer su članice prestale da plaćaju. Zato je, posle Trampove najave da članice moraju da plaćaju, jer SAD neće da troše svoj novac, počeo razgovor o raspadu NATO, primetio je Čadajev. Dodatno je argumentovao celu tezu razlozima zbog kojih ni Rusija ni Ukrajina ne mogu u NATO i ilustrovao to anegdotom: Prilikom razgovora Putin-Klintonova, Klintonova je upitana zašto Rusija ne bi mogla u NATO. Burno je reagovala.

„ Razlog je u tome što su i Rusija i Ukrajina veliki proizvođači oružja i zamislite da uzmu takvu konkurenciju koja može da ugrozi njihove interese. Ukrajina ne može da uđe u NATO sve dok ne uništi i poslednju proizvodnju naoržanja”, ocenio je Čadajev. Govoreći o tome kako je Crna Gora ušla u NATO, uvaženi gost je podsetio na „famozne” standarde koji kao tehnologija dolaze iz anglosaksonskog društva, obavezno su dvojaki i koriste se za rešenje vojnih sukoba tako što se jedna strana obavezno proglasi za negativca, bez ikakve šanse da se taj njen status promeni, jer „njima i ne treba da se navodni negativac popravi i da se dođe do rešenja, nego da uvek postoji taj negativac jer je on neophodan da bi opstao sam institucionalni koncept ”. Tako su za negativce proglašeni Milošević, Gadafi, Asad i Putin. Ono što smo videli u Crnoj Gori, a sada i u Makedoniji jeste: da bi nagovorili zemlje da pristupe NATO paktu potrebno je ocrniti rusku stranu. Kako Crnu Goru nije bilo moguće ugroziti vojno, onda su je ugrozili politički. Rusi i ruski hakeri su označeni kao krivci za državni udar kako bi se ubrzao pristup Crne Gore u NATO, rekao je Čadajev. On je još potcrtao da se kod EUi SAD radi o dva Putina: jednog u medijima predstavljaju isključivo kao negativca, a sa drugim se susreću , sklapaju dogovore i rešavaju probleme od Sirije pa na dalje. Govoreći o standardu „duplih standarda” Čadajev je još dodao i primer Kosova i Krima i ukazao da su SAD priznale Kosovo „jer je tamošnji narod želeo nezavisnost”, a u slučaju Krima su štitile suverenitet Ukrajine iako je na Krimu bilo referenduma a na Kosovu nikad.  Zaključio je ocenom da su Kosovo i Krim za naše dve zemlje jednako istorijski bitni: natopljeni su krvlju i su kolevka vere.

Fakti

POSTAVI ODGOVOR

*