Чанковић: Српски сценарио у Украјини

0

Кроз многовјековну историју свога постојања Српска Православна Црква заједно са својим народом носи тешки крст страдања и мучеништва. А да је заиста тако свједочи нам и чињеница да не постоји ни један историјски период у којем наша Света Црква није пролазила кроз тешка бремена и искушења. И једини разлог био је тај, што се Црква никада није одрицала својих примарних задатака – непрестаног свједочења Јаванђелске истине и борбе за очување националног идентитета српскога народа. Вијековима глас Цркве је глас здравога разума, глас који никада не иде у компромис са друштвеним токовима и тенденцијама, него непоколебљиво чува оно што је изворно и свето у нашем народу. С пуним правом можемо рећи да без Цркве наш народ одавно би изгубио свој национали идентитет и велико богатство свога културнога и духовнога наслијеђа.

То једиство и жеља за очувањем себе и свога, ни у једном другом народу није било тако агресивно нападано као што је случај са Српским народом. Подјеле на босанце, херцеговце, црногорце, србијанце, војвођане, врло вјешто и подмукло вијековима су тровале наше јединство и изазивале све дубље подјеле међу нама. Чини нам се да кулминација тих сепаратистичких тенденција, смишљених на Западу и успјешно примјењених међу нашем народу данас постаје посебно актуелна и долази до свога циља. Довољно је поменути Македонију, Црну Гору, Републику Српску, те са много боли и горчине констатовати већ свршен чин, не само територијалних подјела, него и духовних, о чему свједоче расколничка стремљења појединаца. И само се наша Црква непрестано супростављала и још увијек безкомпромисно супроставља овоме изузетно тешкоме и коплексноме проблему, који је отворена рана на души нашега народа.

Оно што постаје посебно симптоматично, а то је што се апсолутно исти сценарио разједињавања народа и подјела у друштву спроводи и код осталих Православних народа. Примјер трагичних догађаја у братској нам Украјини, у потпуности су режирани по тзв. балканском сценарију једног те истог аутора и режисера Европске Уније, која због савршеног ауторског дјела добија залатну палму негдје тамо у Америци. Један народ, једна вјера, једна традиција, сада се под утицајем ,,европске демократије“  дијели и уводи у трагични кофликт и отворени сукоб у коме страдају обични људи. Због тога је Патријарх српски Иринеј недавно на примјеру наше сопствене трагедије позвао све Правосавне народе да чувају јединство и мир, те да не дозволе судбину српскога народа који данас подјељен и духовно разједињен бори се за свој голи опстанак.

Изјава патријарха Српског Иринеја није се свидјела политичкоме режиму у Украији, због чега се он врло брзо нашао као непожељна особа и као такав стављен на црну листу интернет сајта ,,миротворац“. Само зато што је јавно објавио своју позицију по питању очувања канонског Православља у Украјини, и указао на штетност црквених раскола за народ и државу. Овакав циничан поступак према поглавару једне помјесне Цркве, десио се директно по жељи самога предсједника Порошенка, директног послушника Запада. ,,Слијепац који је вођа слијепима“  и никако друго га не можемо ни назвати. Не само да није ријешио ни један озбиљан проблем у својој земљи, него је створио по ријечима простог украјинскога народа свеопшти хаос у друштву, који је свој одражај нашао и у Цркви. Његова жеља да одвоји цркву у Украјини од матице Московске Патријаршије, директно је испланирана у Бриселу, јер они добро знају да само духовном кризом и расколом могу да сломе јединство народа. Да цинизам Запада не познаје срамоту и стид, свједочи чињеница да господин Порошенко ужива подршку радикалних националиста, који се налазе под директном управом расколничке и непризнате цркве у Украјини.

Због тога нам постаје потпуно јасно да се украјински сајт ,,миротворац“ незванично под управом украјинске државне службе, искориштава да би вршио директни притисак на све оне који стају на пут уништењу Правослане вјере и њених вјерника у Украјини. Многи украјинци, па чак свештена лица чија имена су уврштена у списак овога скандалнога сајта, били су директно репресирани. На такав начин власти у Украјини не бирају средства да би приморали како народ тако саме црквене јерархе, да промијене свијест о своме поријеклу и нацоналноој и духовној припадности Православној вјери. Под идејом „европске демократије“ нарушавају се не само људска и религиозна права у Украјини, него се уништава људско достојанство и право на слободан живот.

 

На крају поставља се кључно питање шта још могу да очекивају клирици и вјерници канонске Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, када се националисти не устежу да јавно у ,,црни списак“ као непожељну личност оптуже Патријарха једне Помјесне Цркве. Благе намјере да се из наше сопствене трагедије извуку поуке, које би сачувале јединство Цркве у Украјини, дочекане су званичном влашћу врло непожељно и осуђујуће. И то не треба да нас чуди, јер сваки глас здравога разума, тамо гдје се агресивно намеће ,,европска демократија“ изазива хистерију, јер указује на сопствену пропаст.

Дане Чанковић

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*