Da li je istina umrla i u Srbiji?

0

Kada je aprila 1966. Tajm objavio naslovnu stranu na kojoj su se upitali da li je Bog mrtav, uredništvo lista nazvano je „bezbožnim komunistima“, otvorena je velika debata i 97 odsto Amerikanaca izjasnilo se da veruje u Boga. Da danas, posle naslovne Tajma sa novim pitanjem „Da li je istina mrtva“ pitate Amerikance – ili građane Srbije – da li veruju u istinu, verovatno bi rezultat bio sličan. Ali to ne znači da je istina opipljivija od Boga. Nekada je važila ona stara izreka da dok laž proputuje pola sveta, istina tek navlači pantalone. Sada je, čini se, još gore. Dok je laž četiri puta obišla planetu i pojavila se na notifikaciji svakog od nas, istina lenjo pritiska „snooze“ i moli za još petnaestak minuta sna. Kolika je tu uloga medija? Da li se to samo nama čini, ili je u Srbiji više nego drugde primljen pelcer lažnih vesti i fenomen postistine?

Sajt World News Daily Report objavio je 28. aprila 2015. da je milijarder Dejvid Rokfeler u 99. godini života podvrgnut uspešnoj, šestoj po redu transplantaciji srca. Vest je bila „potkrepljena“ podacima, poput onog da je zahvat obavio tim privatnih hirurga, i to u Rokfelerovoj glavnoj rezidenciji, porodičnom posedu u Pokantiko Hilsu, u Njujorku, pa čak i citatom milijardera i filantropa:

„Svaki put kada dobijem novo srce, to je kao jedan novi dah života koji prožima celo moje telo. Osećam se ponovo energizovanim, osećam se živim.“

Ne samo da Rokfeler nikada nije podvrgnut transplantaciji srca – ne šestoj, već nijednoj – nego je i u zaglavlju sajta World News Daily Report jasno pisalo da je posredi satirični sadržaj: „Svi članci objavljeni na worldnewsdailyreport.com su fikcija, i vrlo verovatno fake news. Svaka sličnost sa istinom je potpuno slučajna, sem kad se radi o pominjanju političara ili javnih ličnosti, u kom slučaju su bazirani na pravim ljudima, ali je i dalje bazirano na mašti.“

Sve to nije smetalo brojnim sajtovima širom sveta, a potom i nekim dnevnim listovima, uključujući i Srbiju, da objave da je Rokfeler dobio svoje sedmo srce. A onda, kada je milijarder preminuo, prošle nedelje, da saopšte kako je umro čovek sa sedam srca.

Ah, u stvari bi bilo sasvim lepo živeti u svetu gde bi lažna vest o Rokfeleru ili o nekoj drugoj popularnoj teoriji zavere bila najveća tema priče o dobu „postistine“, „lažnim vestima“ ili o onome što je savetnica Donalda Trampa Kelien Konvej nazvala „alternativnim činjenicama“.

Ali postistina, reč godine po Oksfordskom rečniku, mnogo je više od lažnih vesti. Ona je ovaploćenje orvelijanskog, onog sveta u kojem se istina prilagođava trenutku, baš kao što mu se prilagođava istorija, u kojoj je važnija propaganda – sa naslovnih strana tabloida ili sa svih zidova i svih postera, sasvim je svejedno – od suštine.

Amerikanci su prvi počeli da tumače ovaj trend, uplašeni time što je njihov Commander-in-Chief, prvi čovek najmoćnije i najstarije svetske demokratije, odlučio da mu ne treba istina. Upravo je Donald Tramp udario temelje vladavine i politike u svetu u kojem je istina crvima rekla zdravo: izbegavanjem „mejnstrim medija“, koje bi optuživao da su „lažovi“ ili čak „neprijatelji naroda“ kad god bi napisali nešto što se njemu ne bi dopalo, direktnom politikom na Tviteru umesto uhodanih kanala, na kraju i blatantnim lažima koje bi širio i od kojih ne bi odstupao.

 

 

Nedeljnik

POSTAVI ODGOVOR

*