Да ли је НАТО зрео за пензију?

0

Након Хладног рата многи су мислили да је НАТО непотребан. Но преживео је и данас поново делује као бедем против Русије. Зато је и даље потребан, упркос зађевицама унутар Алијансе, коментарише новинар ДВ Бернд Ригерт.

Журку поводом 70. рођендана НАТО поново је засенила тема финансија. Кратковиди спор Сједињених Држава са бројним савезницима о висини њихових издвајања за војску одвраћа пажњу од значаја најстарије и најјаче војне алијансе новог доба.

НАТО је повећао заштиту својим европским чланицама, уз помоћ америчког нуклеарног штита. Застрашујући ефекат који он има и данас је незаобилазни гарант стабилности. Економски моћан савез западно оријентисаних земаља током Хладног рата је однео победу над совјетском диктатуром и њеним сателитским државама.

При том није свака од 29 чланица НАТО била увек демократска. Неко време у Португалу, Шпанији, Грчкој и Турској владала је права војна диктатура. Чланице су потом постајале бивше једнопартијске диктатуре које су иступиле из совјетске сфере утицаја. Све оне, осим Турске под аутократом Ердоганом, развиле су се у демократске земље. Све више и више НАТО је постајао политичка заједница вредности, а не пуки нужни савез. Зато и даље нове државе настоје да постану део те алијансе: Северна Македонија, Босна и Херцеговина, Грузија и Украјина.

НАТО данас нуди заштиту од Русије, која је под Путином постала агресивнија. Иначе, тај исти Путин 2001. године није искључивао могућност чланства Русије у НАТО. Али одлучио је да крене другим путем. Нажалост, НАТО и Русија се данас виде као непријатељи, а не као стратешког партнера, као у време 50. годишњице алијансе.

НАТО нуди сигурност у све комплекснијем свету у којем Кина и Индија јачају, а Блиски исток остаје буре барута. Опасност од тероризма је велика. Својим ангажманом НАТО је остварио успехе изван својих граница, као што је стабилизација западног Балкана, али је бележио и поразе, као што је случај са ангажманом у Авганистану који није до краја довршен.

Пре двадесет година НАТО се осећао као светски полицајац. То се данас значајно променило. Данас су опет безбедност домовине и одбрана своје територије сасвим у врху агенде. Ток дискусије поново одређује Кремљ, а не Кабул. НАТО је функционална мултинационална институција, али након седамдесет година има проблем управо са својом водећом силом. Председник САД Доналд Трамп више пута је довео у питање савез: он НАТО пре свега види као фирму за наплату војних трошкова, које САД неправедно много плаћају. До разлаза још увек није дошло.

САД неће иступити из савеза јер стручњаци, војска и стручњаци за спољну политику у Вашингтону – али не и Трамп, његова ћерка и његов зет – знају да је НАТО важан и за Американце. Кроз НАТО могу да шире своју моћ у Европи, на Блиском истоку и Авганистану, све до далеке Азије.

Јединој светској сили потребни су подршка, базе и умреженост. Ипак постоји опасност да ће себични председник из Беле куће, као и до сада, наставити да се повлачи из међународних договора и обавеза. Да ли би после Споразума о заштити климе, разних институција УН, као што је организација УН за помоћ палестинским избеглицама, затим Светске трговинске организације, Г20 и Г7, ускоро и Северноатлантски савез могао да западне у кризу?

Трамп је решен да иде ка изолацији и неко ће морати да му објасни да такав свет дугорочно не функционише. Што се више САД буду повлачиле, то ће више Европа морати се побрине за своју одбрану. Европски део НАТО ће при том морати много тога да надокнади, јер је деценијама могао да се ослања на Американце. Без САД, Европљани би били војно глуви, слепи и паралисани. То се неће тако брзо променити.

Добро би било да се европске чланице НАТО, пре свега Немачка, придржавају својих финансијских обећања када је реч о издвајањима за војску. Уколико се Берлин не придржава задатих циљева, тиме само Трампу нуди материјал за критике.

Ако фамозни циљ од два одсто БДП за војску (о чијем смислу се може расправљати) не може да се оствари, о томе мора да се дискутује унутар савеза и, ако је потребно, тај циљ се може мењати. Велико је незадовољство Американаца Немцима који нису спремни да плаћају. Свако прича своју причу. А то на рођенданском слављу заправо не би требало да се дешава.

 

Аутор Бернд Ригерт

 

Извор Дојче веле

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*