Да ли Меркелова мења политику: објавила план за депортацију 100.000 имиграната?!

0

Ангела Меркел јуче је објавила планове према којима би 100.000 миграната пристиглих у Немачку прошле године, требало бити депортовано. Међутим, истовремено се и даље одвија парадоксална политика „отворених врата.“

У јеку потпуног пада њене популарности међу становништвом, Меркел се чини се окренула очајничким и потпуно провидним потезима којима покушава зауставити све већу популарност супарничких политичких странака, али и опонената у властитим редовима.
screenshot_2
Откако су се обистинила упозорења многих, а у пракси се показало да је њена политика „простирања црвеног тепиха“ пред масовном имиграцијом довела до катастрофалних последица у виду све већег криминала, раста сексуалних злочина и евидентне анти-немачке атмосфере, Меркел је последњих месеци наизглед променила своју политику. Њен тон о имиграцији се заоштрио, али делима није ни једном показала да је оно што говори истинито.

„Најважнија ствар у следећим месецима је репатријација, репатријација и још једном репатријација,“ понављала је Меркел, покушавајући уверити посланике своје сопствене странке на прошлонедељном састанку.

Дакако, овај заокрет свакако је многе изненадио будући да исти долази од про-имигрантске канцеларке, која је дуго времена одолевала жестоким критикама у земљи, а посебно у иностранству.

Међутим, тај исти заокрет тек је последица серије катастрофалних изборних резултата њене странке ЦДУ, коју је надмашила „популистичка“, боље речено реалистичка, странка Alternative für Deutschland (АфД). Притом не треба нити помишљати да су на Меркелине речи и тобожњу промену мишљења утицали стварни катастрофални резултати масовне имиграције.

Уопштено гледано, нема ничег изненађујућег у томе што се једна странка након очајно лоших резултата покушава укрцати на „популистички“ воз, осуђујући притом тај исти „популизам“ као нешто демонско.

Зачудо, упркос свој својој непопуларности, Меркелова је прошле недеље објавила како намерава и по четврти пут ући у трку за место канцеларке, а да би променила лоше изгледе, окренула се управо „популистичком“ мишљењу.

Судећи према њеним речима, око 100.000 миграната требало би бити депортовано до краја ове године, од чега би их трећина била депортована присилно. Уводећи ову нову реторику, Меркел је на састанку у Neumünsteru рекла како би локалне регије требале депортовати све мигранте којима су одбијени захтеви за азилом, уз примену силе ако то буде потребно.

„Ако савезне власти одбију присилно депортовати мигранте, тада ће очекивано сви рећи ‘Нећу то добровољно радити, јер они то ионако неће учинити’,“ упозорила је Меркел.

„Немогуће је да сви млади људи из Авганистана дођу у Немачку,“ додала је „логично“ Меркел и даље заборављајући споменути како је УН посредовао у недавном покретању депортације три милиона дугогодишњих авганистанских миграната из Пакистана, натраг у Авганистан, што је очити знак да у тој земљи има итекако довољно сигурног простора за живот.

„Ми то можемо“, неславни мото код покретања масовног мигрантског таласа који је потом задесио читаву Европу, изненада је остао заборављен. Међутим, заборављена је чини се и чињеница колико је „проблематично“ за немачке власти депортовати чак и пар миграната, а камоли њих 100.000 и то у само месец дана.

Процењује се да током протеклих 18 месеци око 215.000 имиграната није добило дозволу за останак у Немачкој, а већина управо зато што долазе из земаља источне Европе (углавном Роми) те земаља Блиског истока и северне Африке које нису погођене ратовима.

Меркел је овим чином управо признала да већину масовне имиграције чине користољубиви економски мигранти који су искористили прилику те прихватили понуду, а захвалили се на томе развијањем криминалних банди, таласом силовања и свих других облика „културних различитости“ чије су жртве искључиво нормални обични људи. О жртвама терористичких напада не треба нити говорити, јер је одавно познато да је највећи број терориста дошао у Европу управо захваљујући овим суицидалним потезима Меркелове, али и других европских политичара који се по обичају више брину о реторици и имиџу него о властитим народима.

Извор: Трибун

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*