Да ли се Америци ратоборност обија о главу?

0

Отказивање сингапурског сусрета са Кимом Џонгом Уном и Помпеов ултиматум Ирану могли би се показати као погрешне процене

Америчке претње уништењем Ирана и Северне Кореје би тек могле да уроде плодом али засад не делује као да су Техеран или Пјонгјанг застрашени.

Узастопно позивање на ,,либијски модел“ од стране саветника за националну безбедност Џона Болтона и потпредседника Мајка Пенса поводом денуклеаризације Северне Кореје је управо сахранило сингапурски самит председника Трампа и Ким Џонг Уна. За Северну Кореју, ,,либијски модел“ значи свргавање и убиство либијског чврсторукаша пуковника Гадафија, након што је предао своје оружје за масовно уништење.

У среду је севернокорејски заменик министра спољних послова Чое Сон Хјуи експлодирао на Пенсово спомињање Либије: ,,Потпредседник Пенс је направио бахате и бесмислене коментаре да би Северна Кореја могла да заврши као Либија… Не могу да прикријем своје изненађење над тако незналачким и глупим коментарима“.

ПОМПЕОВ УЛТИМАТУМ ИРАНУ
,,То да ли ће се Америка суочити са нама за преговарачким столом или у нуклеарном обрачуну у потпуности зависи од њених одлука и понашања“. Јуче је Трамп отказао састанак у Сингапуру.

Раније ове недеље државни секретар Мајк Помпео је у Херитеџ фондацији представио наш ,,план Б“ за Иран, у говору који је асоцирао на пруског фелдмаршала фон Молткеа. Неки од Помпеових захтева:

Иран мора да оконча сву подршку Хезболаху у Либану, Хутима у Јемену и Хамасу у Гази, да повуче све снаге под иранском командом из Сирије и разоружа своје шиитске милиције у Ираку;

Иран мора да призна своје претходне лажи о програму развоја нуклеарног оружја и да обелодани све активности у вези с тим од 20. века до данас;

Иран мора да обустави обогаћивање уранијума, да се обавеже да никада неће производити плутонијум, да угаси свој реактор тешке воде, отвори своје војне базе за инспекцију како би доказао да нема тајни нуклеарни програм и обустави тестирање балистичких ракета.

А уколико се Иран не повинује овим захтевима, биће економски задављен.

Оно што је Помпео представио био је ултиматум: Иран има да се одрекне свих својих савезника у свим блискоисточним ратовима или да се суочи са уништењем и могућим ратом са САД.

Тешко је наћи неког државног секретара који је користио такав речник као Помпео: ,,Наћи ћемо иранске оперативце и њихове посреднике из Хезболаха који делују широм света и згромити их! Иран више никада неће имати бланко чек за доминацију на Блиском истоку.“

Али како Иран може да ,,доминира“ Блиским истоком који је дом Турској, Ираку, Саудијској Арабији, Израелу и Египту, као и америчким оружаним снагама у Авганистану, Ираку, Персијском заливу, Арапском мору и Сирији?

Источно од Ирана је нуклеарна сила Пакистан. Западно од Ирана је нуклеарно оружје америчке Пете флоте и нуклеарна сила Израел. Иран нема нуклеарке, нема ратне бродове којим би могао да нам парира и има ратно ваздухопловство из седамдесетих.

Међутим, ова америчко-иранска конфронтација, активирана Трамповим одбацивањем нуклеарног споразума и Помпеовим ултиматумом, по свему судећи ће завршити на један од следећа три начина:

Први је да ће Техеран капитулирати, што није много вероватно с обзиром да је председник Хасан Рохани одбрусио Помпеу: ,,Ко си ти да одлучујеш о Ирану и свету? Наставићемо својим путем уз подршку нашег народа“. Допунио га је ајатолах Хамнеи: ,,Присуство Ирана у региону је наша стратешка дубина“.

Други је да Иран пркоси америчким санкцијама и настави подршку својим савезницима у Сирији, Ираку, Либану и Јемену. Ово ће вероватно водити сукобима и рату.

Треће, САД би могле да одступе од својих максималистичких захтева, као што је Трамп одступио од Болтоновог захтева да Ким Џонг Ун прихвати либијски модел тоталног и проверљивог разоружања пре било каквог укидања санкција.

КОЈИМ ПУТЕМ ИДЕ ВАШИНГТОН?
Куда смо се, дакле, запутили?

Иако су наши НАТО савезници разјарени Трамповом претњом наметања секундарних санкција уколико и сами не обнове санкције Техерану, Европљани ће вероватно удовољити америчким захтевима. За Европу би било лудило да се определи за Иран уместо за Америку која је штити још од Хладног рата и представља незамењиво тржиште за њену робу.

Чини се да Владимир Путин не жели да буде део иранско-израелског или америчко-иранског рата, па је Башару Асаду рекао да Русија неће продавати Дамаску ПВО систем С-300. Путин је обезбедио своје базе у Сирији и жели да их задржи.

Што се Кинеза тиче, они ће искористити западну остракизацију Ирана како би га привукли још дубље у своју орбиту.

Може ли се постићи компромис? Можда је за неке од Помпеових захтева могуће наћи слагање са интересима Ирана, јер он сигурно не жели рат са Америком, или са Израелом – који би опет водио рату са Америком.

Иран би могао да се сложи да ослободи заточене западњаке, повуче шиитске јединице у Сирији даље од Голанске висоравни, прихвати проверљива ограничења на тестирања ракета већег домета и усвоји правила за избегавање конфликата са САД поводом пловила у Персијском заливу.

Награда – помоћ са Запада и обновљени дипломатски односи са Сједињеним Државама.

Сасвим сигурно, делимично и проверљиво нуклеарно разоружање Северне Кореје боље је него рат на полуострву. И сигурно да је нови нуклеарни споразум са Ираном, уз ограничења поводом балистичких ракета, бољи него рат у Заливу. Ко хоће веће изгуби и оно из вреће.

 

Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

нови стандарад

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*