ДЕЦА И РАЗВОД: Најосетљивији су адолесценти

0

Дете мора да зна да није учествовао у доношењу те одлуке, да није криво и да не треба да има грижу савести

ДЕТЕ је до краја треће године упијајући ум, као сунђер је. Тада би отац и мајка требало највише да се воле, тврде психолози! Требало би да се воле увек, јер „најбоље што отац може да поклони својој деци је да воли њихову мајку“, али у пракси то није увек тако. Развод је потрес за целу породицу, али углавном најтеже пада малишанима. И нема доброг тренутка да се то деси. Готово све студије „баратају“ истим податком – малишанима у било ком узрасту тешко падне чињеница да мама и тата више неће живети заједно.

– Дете ће увек патити, али ће тог проблема најмање бити свесно до треће године – каже дечји психолог Скот Керол. – Што је старије, ситуација ће бити трауматичнија, посебно око једанаесте године, јер је малишан до тада проживео деценију са оба родитеља, а сада схвата да се њихова заједница урушава.

Психолог и психотерапеут Милица Зарин начелно се слаже са овом теоријом, али истиче да не постоји строго правило.

– Све је индивидуално, јер сваки период носи ризик и ниједно доба није право за развод – каже психолог. – То је као када би вас неко питао: „Када бисте желели да вам умру родитељи?“. Одговор је: „Никад“. Али, то се ипак деси. Истина је да је лакше када је дете мало, па не морате ништа да му објашњавате. А, можда је најтеже у пубертету, јер адолесценти граде сопствени идентитет и врло су осетљиви на све што их потреса.

А, одлука маме и тате да живот наставе на две адресе, свакако је огромна промена. Саговорница каже да дечја реакција зависи, пре свега, од тога да ли је развод њихових родитеља функционалан или дисфункционалан.

САЧУВАЈТЕ ИМ РУТИНУ
АДАПТАЦИОНИ период малишана на развод траје око годину и по, а стручњаци кажу да је важно да им се до тада сачува рутина. – Развод је сам по себи стрес, а мењање средине, школе или вртића само „долива уље на ватру“. Деца имају страх од неизвесности, који може да ублажи рутина. Нека на спавање и даље иду у исто време, врате се у „нормалан“ ритам што пре, јер ће то да им помогне да се навикну на нове, промењене породичне околности – каже наша саговорница.

– Уколико су се разишли на цивилизован начин и сарађују око васпитања детета, виђају га редовно, показују му љубав и нежност, не користе га као средство манипулације, онда ће дете релативно мирно поднети ту промену. Али, ако развод значи екстензију патње, па се бивши супружници и даље свађају, вређају, физички злостављају, онда све то значи још већу трауму за малишане – наводи Милица Зарин.

Зато, родитељи, водите рачуна да вам дете не буде ни оруђе ни оружје, него неко о коме ћете нежно и искрено бринути као да сте са његовом мајком/оцем у хармоничном браку. И пажљиво му саопштите одлуку о разводу.

– Дете мора да зна да није учествовао у доношењу те одлуке, да није криво и да не треба да има грижу савести. Многа деца мисле да им се родитељи не би развели да су она била боља, да нису плакала, правила им проблеме. Али, тај осећај кривице мора да им се скине. Изнесите им притом и предности нових околности, па им објасните да ће се мама и тата сада мање свађати, а они ће имати две собе, два пута ће славити рођендан или ићи на море. На вама је да учините све да им олакшате – саветује Милица.

Татјана ЛОШ, Новости

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*