Dejan Mitevski: Ta zagonetna ruska duša

0

Da li još neko o tome nije razmišljao? I što li je tako zagonetna? Zašto niko ne spominje špansku, ili irsku, skandinavsku zagonetnu dušu? Šta to Nemci i Englezi, zbog kojih verovatno taj pridev ide uz rusku dušu, ne mogu da shvate, dokuče?

„Ako želite da pametan Nemac ili Francuz odvali neku glupost, pitajte ga šta misli o Rusiji. Ta tema na njega deluje kao alkohol i on gubi svaki dar mišljenja“, pisao je ruski pesnik, knez Petar Vjazemski.

Biće da je strance u Rusiji uvek bunila neka njena nepredvidivost, i naizgled neobjašnjivost postupaka. Strpljenje i staloženost u kombinaciji sa neukrotivošću, razuzdanošću, darežljivost rame uz rame sa pohlepom, mudrost sa glupošću, jedan korak od religioznosti do ateizma i obrnuto, obična pojava da se Rusi pola sata nakon bratimljenja potuku, i isto tako brzo zaborave sve uvrede i vrate se za sto…

Ne može Rusija umom da se shvati,

Opštim se aršinom izmeriti ne da:

Njen lik je čudan i čudno te gleda —

U Rusiju možeš samo verovati.

(Preveo sa ruskog Ljubomir Simović)

To su prve reči koje padaju na pamet svakom ko je ikad čuo ove stihove Fjodora Tjutčeva a stoji pred zadatkom da odgonetne rusku dušu.

Da li je ona tako zagonetna i za Srbe? Ili je termin nešto širi, i obuhvata čitavu slovensku dušu? Navešću glavne osobine ruskog mentaliteta, koje su, po mom mišljenju, svojstvene većini Rusa, pa vi odlučite sami.

Izdržljivost, strpljenje

Ili nazovimo to jakim nervnim sistemom. Poslednje što se o Rusima može reći je da su razmažen i zahtevan narod. Surova priroda ih je naučila da budu strpljivi, skromnih životnih potreba, snalažljivi i racionalni, staloženog temperamenta.

Život je nepredvidiv, pa se treba i lako prilagoditi novim uslovima. Rusi odlično znaju kako da nađu originalan izlaz iz teške situacije, za šta je naravno potreban „kliker“, odnosno „XXXXX“. A možda upravo zbog neznanja šta te sutra čeka i ne vole posebno da zagledaju u budućnost, već rado razglabaju o prošlim zbivanjima.

Postoji takođe mišljenje da za svoju psihičku izdržljivost Rusi imaju da zahvale ishrani. U srednjem pojasu Rusije su se oduvek uzgajale tvrde sorte raži, pa se i pekao crni ražani hleb bogat B vitaminima.

Savest, neravnodušnost, osećanje pravde i pravičnosti

„Ruski narod je narod srca i savesti. To je izvor svih njegovih vrlina i mana. Za razliku od zapadnog čoveka, ovde je osnov svega dobrota, pomalo maštoviti, ponekad emotivni pogled na svet. Odatle proističe strpljenje, maltene božija tvrđava ruskog čoveka, jednostavnost i vrline, neverovatno spokojan odnos prema smrti, kao prema krajnjem obliku zla“, pisao je ruski filozof Ivan Iljin.

Ravnodušni ljudi su u Rusiji retkost. Rusi saosećaju sa slabijima, bolesnima, obespravljenima, nesrećnima. Ne kaže se džabe u narodu: žene traže bogate i uspešne, a vole siromašne i nemoćne. Rusi ne čekaju da ih neko moli da pomognu i ne pomažu da bi čuli reči zahvalnosti.

U ruskim je genima da se traži pravda u svakoj mogućoj situaciji, jer Rusi postupaju kako im nalažu osećanja. Zbog pravde i pravičnosti započinjali su ustanci, svrgavali se vladari, radilo se protiv logike i razuma, stavljala se glava u torbu, završavalo se tragično. Ali se nije odustajalo od ideje socijalne pravde.

Kolektivizam

„Svi smo mi svoji“, duboko je uvreženo u rusku svest. Pojam privatnost i nije nešto posebno na ceni.

Dok je socijalni konformizam, ponašanje u skladu sa normama i očekivanjima česta pojava: „Kako ostali, tako i ja.“ Rusi vole da je sve kao kod drugih, da niko ništa loše o njima ne pomisli: „A šta će reći ljudi?“ Postoji šala da će od svih žena na svetu samo Ruskinja pospremiti hotelsku sobu pre nego što se iseli.

Patriotizam

Kolektivizam je najizraženiji ipak u ratnom dobu. Patriotska raspoloženja, naravno, postoje u svim zemljama, ali i osnova može biti različita. Ruski patriotizam se temelji na saznanju narodnog jedinstva pred pretnjom totalnog porobljavanja ili uništenja, jer kroz čitavu istoriju neprijatelji Rusije nikada nisu ni stavljali druge zadatke.

U tom osećanju zajedništva je pre želja sačuvati otadžbinu, a ne porodicu, dom, imanje. Individualizam u Rusiji nikada nije bio od velike društvene vrednosti, i niko ga ne bi ni branio u slučaju nacionalne opasnosti.

Miroljubivost, gostoprimstvo

Rusi nikada nisu imali preku potrebu da uvećaju životni prostor, već da sačuvaju postojeći. A otud i njihova miroljubivost: „Tuđe nam ne treba, našeg imamo dovoljno.“ A još kažu: „Preko mora je toplije, a kod nas svetlije.“ Odatle proističu i poznato rusko gostoprimstvo, dobrodušnost, tolerancija prema predstavnicima oko 150 naroda koji vekovima žive na toj šestini svetskog kopna.

Vera u čuda

Rusi jesu religiozni, ali se ipak kaže: „Dok grom ne udari, mužik se neće prekrstiti.“ Rusi veruju u čuda. Ivan glupan (XXX), glavni junak ruskih bajki, leži na peći 30 godina i ležao bi i dalje kad ga čarobne zveri ne bi pretvorile u princa.

Postoji ruska neprevodiva reč „XXX“. Uzdati se u „avos“ znači raditi nešto bez posebnog napora, ali uz očekivanje da će sve slučajno ispasti dobro. Živeti u gorepomenutim nepredvidivim uslovima moguće je samo uz beskrajan optimizam.

Filozofski dar, duhovno pre materijalnog

Možda upravo zbog tih oskudnih uslova mnogi Rusi nisu preterano zainteresovani za materijalna pitanja, ali su uvek spremni da odgonetaju smisao života. Poznato je da je osvojeno blago često zakopavano na tom istom bojnom polju, a knez Svjatoslav je prezrivo odbio zlato vizantijskih trgovaca kao dar, i zahvalio na oružju.

Naizgled jednostavni razgovori o životu veoma lako poprimaju vaseljenske razmere. Rusi vole da dokazuju da su u pravu i nisu spremni da gube slične bitke. Podizanje glasa i mahanje rukama služi kao svojevrsna demonstracija pravde. „Istina je vrednija od zlata“ i spor se neće završiti dok jača pravda ne pobedi…

Možda je tu rusku dušu zaista teško odgonetnuti, ali je lako zavoleti je svim srcem.

Nedeljnik

POSTAVI ODGOVOR

*