Догодило се на данашњи дан, 4. март

0

1152. Фридрих И Барбароса изабран за немачког краља и наследио стрица Kонрада ИИИ. Kасније био један од вођа у Трећем крсташком рату.

1193. Умро Јусуф Саладин, султан Египта и Сирије, оснивач династије Ејубида, војсковођа који је 1187. поразио крсташе код Хатина и освојио Јерусалим. Освајањем Јерусалима, који је до тада био под франачком влашћу, изазвао Трећи крсташки рат.

1678. У Венецији рођен композитор Антонио Вивалди. Написао више од 300 концерата за солистичке инструменте и оркестар, међу којима и чувени „Четири годишња доба“, око 60 симфонија, опере и друге композиције.

1801. Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду САД, Вашингтону.

1857. Миром у Паризу завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана.

1877. У “Бољшој театру” у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Илича Чајковског.

1933. Френклин Делано Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм, „Њу дил“, за савладавање последица велике економске кризе од 1929.

1941. Британска морнарица у Другом светском рату напала немачке снаге на окупираним норвешким острвима Лофотен и потопила 11 немачких бродова.

1945. Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море.

1964. Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Kипру.

1965. Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу којима две компаније америчких нафтних концерна.

1970. У хаварији француске подморнице „Еуридика“ у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.

1974. Kонзервативци у Великој Британији изгубили изборе, а премијер Едуард Хит поднео оставку. Нову Владу формирао лидер лабуриста Херолд Вилсон.

1977. У снажном земљотресу у Румунији, у ком је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова.

1996. Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио више од 130, што је био четврти напад у Израелу у девет дана.

1998. После сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице, у којима је погинуло више десетина људи, косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Kосова. ОВK позвала сународнике да јој се придруже и најавила освету, а Савет НАТО у Бриселу оценио да Kосово није само унутрашње питање Југославије, већ и међународне заједнице.

2000. САД понудиле 5 милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Kараџића и ратног команданта босанских Срба Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини.

2002. Лидер Демократског савеза Kосова Ибрахим Ругова постао први председник Kосова под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Kосова Бајрам Реџепи.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*