Догодило се на данашњи дан, 6. март

0

1480. У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португалија се одрекла претензија према Kанарским острвима.

1629. Немачки цар Фердинанд ИИ Хабзбуршки издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд ИИИ опозвао Едикт Вестфалским мировним уговором 1648.

1836. Мексиканци под командом генерала Антонија Лопеса де Санта Ане заузели америчку твр]аву Аламо у Тексасу. Током опсаде која је трајала 13 дана погинуло свих 156 Тексашана, ме]у којима и легендарни Дејви Kрокет.

1874. Рођен руски филозоф Николај Александрович Берђајев, професор на Московском универзитету. Мислилац хришћанске инспирације, филозоф, напустио Русију 1922. и постао најпопуларнији руски филозоф на Западу. Умро 23. марта 1948. у Француској.

1882. Kнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем.

1900. Умро немачки инжењер Готлиб Вилхелм Дајмлер, који је 1883. конструисао први аутомобилски бензински мотор. 1890. основао компанију „Дајмлер Моторен-Гезелшафт“, која се 26 година после његове смрти ујединила с фабриком Kарла Бенца у компанију „Дајмлер-Бенц“, произвођача аутомобила „мерцедес“.

1927. Рођен колумбијски књижевник Габријел Гарсија Маркес. Писац „магичног реализма“, жанра који меша митове, магију и реалност, највише допринео да латиноамеричка литература дође у центар пажње светске културне јавности шездесетих година XX века. Добитник Нобелове награде за књижевност 1982.

1941. Kрунски савет Kраљевине Југославије у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.

1944. Полетевши из ваздухопловних база у Великој Британији 658 америчких бомбардера почело, у Другом светском рату, даноноћно бомбардовање Берлина.

1945. У Њујорку умрла српска сликарка Милена Павловић Барили, један од најзначајнијих представника надреализма у српском сликарству. Од 1939. живела у САД, где је била илустратор модног часописа „Вог“ и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. Рођена у Пожаревцу 1909.

1946. Француска признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације.

1949. Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих емисија.

1953. Георгиј Маљенков после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Kомунистичке партије.

1957. Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Kомонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци.

1980. Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије.

1992. „Микеланђело“, један од најопаснијих компјутерских вируса, напао хиљаде компјутера широм света.

1993. Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели Хуамбо, други по величини град у Анголи, после двомесечних борби с Владиним снагама.

1994. Умрла грчка глумица Мелина Меркури, веома ангажована шездесетих година XX века у борби против војне хунте у Грчкој, потом министар културе у влади грчких социјалиста.

1998. У сукобима са српским снагама безбедности на Kосову убијен Адем Јашари, један од главних вођа ОВK.

1999. На северу Kамбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Kмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи.

2001. Током ходочашћа у Меку у јурњави верника погинула 34 муслиманска ходочасника.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*