Дојче веле: Фатални сигнал за Западни Балкан

    0

    Европска унија ни на последњем овогодиšњем самиту није нашšла решšења за бројне кризе са којима се суочава и притом би тренд новог национализма могао да однесе жžртве и када је реч о евроинтеграцијама, оцењује Бернд Ригерт, новинар Дојче велеа.

    Kомпликована и кризна 2016, за Европску унију је завршšена самитом на којем се расправљало о свим кризама и сукобима којих ове године није недостајало: од Сирије преко Турске и Украјине, па све до миграција, финансија и „“брегзита“. Право решšење није пронађено ни за једно од тих кризних žжариšта.

    Сложžност је 28 земаља-чланица показало само око ситница, тек толико да не би испало да се не слажžу башš ни око чега. Овај самит личио је на ход по минском пољу, где свако ради све само да не би направио неку грешšку, оцењује ДW.

    Једино је у случају Сирије владало јединство, али и то само зато šто, упркос драматичној ситуацији у Алепу, није требало доносити никакве конкретне одлуке.

    Пало је много великих речи, осуда, критика и апела, али прави притисак ЕУ ионако не можžе да вршšи ни на кога.

    Чак није могло ни да се припрети новим санкцијама против Русије или Ирана због умешšаности у сиријски сукоб, јер су се томе успротивиле неке земље-чланице. Нове санкције Владимиру Путину не би нашšкодиле, само би га додатно испровоцирале, гласи објашšњење противника нових санкција.

    У позадини лебди једноставна али истинита формула: ниједан Европљанин не жžели и нема намеру да погине за Сирију. Идејни творац те формуле је председник Европске комисије ЖŽан-Kлод Јункер.

    С видљивом дозом напора, на самиту се успело доћи до јединства у погледу једне друге теме. Санкције против Русије због уплетености у сукобе у Украјини и анексије Kрима, продуžжене су за пола године. То је оправдано чињеницом да се мировни процес није помакао с места. Али и ту је видљиво да Европској унији фале ефикасни инструменати за вршšење притиска, пише ДW.

    Ни свађа око Споразума о асоцијацији и придружžивању између ЕУ и Украјине на последњем овогодишšњем састанку исто тако није могла да буде решšена. Упркос уступцима осталих 27 чланица, холандски премијер Марк Руте не можžе да гарантује да ће парламент његове земље заиста да ратификује Споразум са Украјином.

    Руте је ослабљен референдумом и чињеницом да му у изборној години за вратом дишšу популисти који хушšкају против приближžавања Украјине ЕУ. Ту су јошš и осетљива питања миграције. Дакле, за Рутеа нимало лака ситуација неколико месеци уочи парламентарних избора.

    Уколико Холандија ускоро не ратификује Споразум о асоцијацији и придружžивању са Украјином, он ће постати неважžећи. То би био тежžак ударац за грађане Украјине којима је приближžавање ЕУ била и једна од идеја-водиља револуције 2014. За ту идеју људи су гинули.

    Радоваће се једино Путин који задовољно трља руке док гледа како ЕУ све вишšе тоне у процес саморазградње.

    Али пропадање Споразума о асоцијацији и придруžживању био би и фаталан сигнал за земље западног Балкана које стреме ка Европској унији, наводи ДW.

    Њихов приступ Европској унији, након свих мукотрпних преговора и компромиса, на крају можžе да пропадне због референдума у једној јединој земљи ЕУ – јер приступ породици морају једногласно да прихвате све актуелне чланице.

    Тренд новог национализма у ЕУ, са популистичким и наоко једноставним решšењима, ускоро би могао да узме нове žжртве.

    Остале проблеме и сукобе šшефови дрžжава и влада Европске уније једноставно су заобишšли – с једне стране зато šшто су знали да неће постићи договор, а с друге, јер просто немају појма како да приступе реšшавању. Заједнички, солидаран напредак по питању избеглица и миграција? То питање је одложžено.

    Преузимање дела избегличког терета од Италије и Грчке је одбијено. Отворенији и искренији приступ дужžничкој кризи у Грчкој, одложžен. Нема ни одговора на питање како пронаћи противтежžу растућем популизму и национализму који буја након „“брегзита“. Учесници самита све су одлоžжили за следећу годину.

    Тако су само у првом тромесечју 2017. на програму четири састанка Савета ЕУ на којима би требало да буду разреšшени чворови настали 2016. године.

    Ипак, тренутна беспомоћност Савета ЕУ не би требало да доведе до закључка да је Европска унија сувишšна. Напротив – борба против популизма и повратка у националне оквире, ваžжнија је него икада. Мали кораци, мукотрпни компромиси, све то баšш и није атрактивно, али алтернативе нема, закључује се у тексту.

     

     

     

    Танјуг, Дојче веле

    ПОСТАВИ ОДГОВОР

    *