Док се Грци и Македонци свађају око имена, побеђује трећи сусед

0

Грчка страна неће прихватити ниједан предлог новог имена за Македонију, које садржи ту именицу или придев „македонски“. Термин „Илинданска Македонија“ наизглед је прихватљив македонским грађанима, али иза њега се крије план Софије за бугаризацију Македонаца.

Илиндански устанак из 1903. највећи је и најважнији догађај који је дефинисао национални идентитет Македонаца. Данас, 115 година од тог догађаја, у преговорима Македоније и Грчке о имену некадашње најјужније југословенске републике, као једно од решења појавило се и име „Република Илиндаанска Македонија“.

Међутим, историчар Чедомир Антић каже да грчка страна неће прихватити ниједно решење које садржи именицу „Македонија“ или придев „македонски“

Према његовом мишљењу, за решење македонско-грчког спора постоје две могућности. Прва је да Грчка потпуно економски пропадне, па да дозволи да се Македонија зове тако како се зове, а друга је да Македонци прихвате неко сасвим ново име.

Нови предлог имена за Македонију у складу је са такозваном „Софијском платформом“, односно са пробугарском политиком садашњег македонског премијера Зорана Заева, сматра аналитичар београдског Института за европске студије Стеван Гајић. Годишњица Илинданског устанка слави се и у Македонији и у Бугарској као национални празник, а сам устанак био је део пробугарских устанака на Балкану, оцењује он.

Име „Илинданска Македонија“ може се лако продати грађанима Македоније, додаје Гајић, а Зоран Заев уз помоћ тога лако може да испадне „велики Македонац“.

Суштина је, међутим, да се ради о бугаризацији и истовременој натоизацији Македоније.

Овакав предлог имена није прихватљив за Грчку, а највећи проблем за грчког премијера Алексиса Ципраса је црква, која је била организатор протеста у Атини и Солуну, иако грчки премијер, каже Гајић, иде у корак са плановима НАТО-а за северног суседа.

Спутник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*