„Достојанствена револуција“ — историја написана крвљу

0

У Берлину је данас одржана јавна расправа на тему «Слобода говора и права у Украјини». Састанак је одржан у Бундестагу, уз учешће представника немачких политичких партија, активиста за људска права, јавних и политичких личности из Украјине, као и новинара.

Ово је прво пут од када се десио државни удар 2014. да питања која се кијевском режиму нису допадала, политички затвореници, убиства и премлаћивање новинара као и укупна цензура у украјинским медијима подижу на тако високи ниво.

На саслушањима су представници Украјине могли да пренесу европским политичарима истину о режиму успостављеном у овој земљи након свргавања владе.

Новинар Руслан Коцаба, претходно у више наврата подвргнут репресији због позива на бојкот мобилизације у тзв. «АТО», скренуо је пажњу учесниницима заседања на апсолутно занемаривање слободе говора у Украјини. Тотални надзор кијевског режима има за циљ да уништи сваког новинара који другачије мисли, рекао је Коцаба, наводећи као пример Јевгенија Мурајева — власника телевизије Њузон (Newsone) и народног посланика у Украјини.

Мурајев се «дрзнуо» да критички говори о владиним акцијама, нарочито о ситуацији око Олега Сенцова, због чега је одмах оптужен за издају.

«Сада је оптужен за «државну издају»», рекао је Коцаба. — Можете ли то да замислите? За тривијалну критику, на коју има право сваки новинар, и не само они, већ сваки грађанин».

Новинар је приметио да такве акције могу бити повезане са баналном елиминисацијом конкуренције на предстојећим изборима за председника:

«Овај режим и Порошенко лично престрављен су свих потенцијалних председничких кандидата, који би могли да га победе. С обзиром на то да је рејтинг садашљих власти веома низак, готово сви могу да га победе».

Тако је, у свом обраћању, адвокат и оснивач Фонда правне помоћи страним држављанима Украјине «Одисеј» Валентин Рибин рекао да кијевска влада не преправља само историју, већ и садашњост, називајући државни удар 2014. «Достојанственом револуцијом» а националистички режим — демократијом.

«Украјина не назива државни преврат из 2014. пучем, а ми морамо да говоримо о томе са тачке гледишта закона, већ «достојанственом револуцијом», нагласио је заштитник за људска права у току обраћања парламентарацима у Берлину.

Рибин напомиње да, говорећи о «достојанству», морамо да разговарамо о унапређењу људских квалитета, побољшању животног стандарда људи, поштовању и гарантовању људских права и слободе јер «Европа, којој Украјина стреми, одавно већ зна да су људска права основни принципи демократског друштва».

Међутим, у Украјини је очигледно занемаривање људских права, и људима се може лако приписати издаја, рушење уставног поретка или учешће у терористичким организацијама при ћему остају без «могућности да према националном праву добију друге превентивне мере, осим мере притвора», наставља адвокат:

«Људи проводе године у притвору, а судови нису у стању да им понуде друге превентивне мере, и не обазиру се на њихово здравствено стање, друштвене везе, статус у том друштву. Ништа се не узима у обзир».

Украјински адвокат Јелена Бережнаја је у свом говору европским политичарима указала на експлицитне повреде Европске конвенције о људским правима од стране Украјине, посебно на чланове 6 (право на праведно суђење), 7 (казна искључиво на основу закона) и 13 (право на ефективно средство правне заштите).

Јасан пример таквих нарушавања, рекла је Бережнаја, је хапшење градоначелнице Славјанска Неле Штепа: «13- јуна 2014. ухапшена је градоначелница Славјанска Нела Штепа и више од три године је провела у затвору. Кривични поступак против Штепе за издају и помагање терористичке организације покушале су да расмотре судије у четири окружна суда на подручју града Харкова».

Говорећи о људским правима, бивши народни посланик Јелена Бондаренко је нагласила да Кијев не може да гарантује грађанима најважније од свих права — право на живот.

«Украјински Устав гарантује грађанима право на живот, али да ли Украјинска влада, председник и украјинска војска, нарочито, гарантују живот људима који сада живе у Донбасу? Не, — рекла је Бондаренко уз напомену да ВСУ отвара ватру на градове, које кијевска власт назива својим.

«На овом подручју је око 3,5 милиона ненаоружаних, обичних људи, који живе, раде, подижу децу и брину о старијима. И на те људе украјинска војска отвара ватру. Право на живот ових људи није заштићено никако. Напротив, нарушава га сама украјинска војска», рекла је Јелена Бондаренко.

Данашње саслушање у главном граду Немачке је можда по први тако јасно размакло завесе, иза којих су Петро Порошенко и други кијевски политичари сакрили своје злочине зарад личних интереса, говорећи о европској будућности земље, а притом кршећи основна права давно утврђена у Старом свету. Новија историја Украине је исписана крвљу невиних, и ускоро ће сви моћи да је прочитају.

 

Новински фронт

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*