Драгољуб Жарковић: Бушне гуме

0

СТВОРЕНА ЈЕ ВИСОKА УЗАЈАМНА ЗАВИСНОСТ, ОДВРАТНА СИМБИОЗА ДРУШТВЕНИХ ЛЕШИНАРА, У ЧЕМУ ВЛАСТ НИЈЕ НЕВИНА. НАПРОТИВ
Већ сам негде описивао вајкање једног уредника таблоида на другог уредника. Лако је њему, каже први, кад он унапред добије четири стране, а ми морамо све сами!
Читајући ових дана распомамљене таблоиде, прегледајући барем насловне странице, чини ми се да овај пут све раде сами, из своје главе, односно памети, и да се ту не зна ко пије а ко плаћа, ко би кога и зашто да убије: цвета хиљаду цветова. Али, да ли је баш тако?
Александар Вучић је у дану када није дошао на посао наредио да до јавности не цуре подаци из истрага око „Случаја Јајинци“ и догађаја који су с тим повезани, а претпостављам да је и своје таблоидне министре опоменуо да не трче по телевизијама и лупају глупости од којих држава може да буде само на штети.
Чини ми се, међутим, да ће од тога бити слаба вајда. Свако сада види шансу да се истакне, да нам нешто пророкује, да се надмудрује, надгорњава и , поготово, да се обрачуна с онима које сматра за непријатеља.
То је затечено стање високе узајамне зависности, одвратне симбиозе друштвених лешинара, у чему власт није невина. Напротив.
Створена је навика и потреба да се политика води таблоидним средствима и ако има било каквог устручавања након Вучићеве опомене онда су обе стране, срасле у том процесу разградње бољих обичаја, у дубокој апстиненцијалној кризи.
Ево сасвим малог примера како то функционише. Неко је ових дана Саши Јанковићу пробушио гуме на паркираним колима. И он сам претпоставља да је то један од оних безумника који за парче тротоара мисле да је „њихово место“ па је случај, као грађанин, пријавио полицији. Већ сутрадана вест је објављена у „Информеру.“
Неко је онда, сасвим умесно, предложио да се тај лист пресели у зграду МУП-а да барем ушпарају на трошковима закупа.

 

 

 

Време

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*