Драшковић: Вучић се крчка на тихој ватри због Косова

0

Иако на самиту ЕУ-Западни Балкан није било продубљенијих дебата о Kосову, европска и светска дипломатија убрзала је динамику и очекује од Београда финале дијалога и потписивање правно обавезујућег споразума са Приштином.

У бугарској престоници је председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће дати све од себе да се дође до решења за Kосово, истакавши да ће у супротном Србија имати „безброј проблема“. Саговорници Радија Слободна Европа (РСЕ) оцењују да, иако га чекају многе препреке, само од Вучића зависи хоће ли смоћи политичку храброст да пресече косовски чвор.

Дан након што је председник Србије Александар Вучић на софијском самиту ЕУ – Западни Балкан рекао да жели да верује да ће Србија у наредном периоду имати довољно снаге да дође до решења за Kосово, Вук Драшковић, некадашњи министар иностраних послова и челник Српског покрета обнове (СПО), који је на листи владајуће Српске напредне странке, за РСЕ каже да Вучићеви ставови о томе шта је стварност Kосова наилазе на отпор националне елите у Србији, опозиције и Цркве.

„Вучић говори, подсећа, са опрезом, с обзиром да зна какво је већинско расположење у народу, да је Kосово изгубљено, да је био рат, да смо потписали капитулацију, да нема државе Србије на Kосову, никаквих њених институција власти, да је проглашена независност и да је Међународни суд правде пресудио да та декларација независности није противна ни Повељи Уједињених нација, ни међународном праву, ни Резолуцији 1244. Он говори и да је Срба данас на Kосову једва нешто изнад пет процената, да се осипају, да одлазе, упозорава да нам се празни и Србија, да људи у колонама одлазе у западне земље. И све је то тачно. Kаже и да је против замрзнутог конфликта“, подсећа Драшковић и каже да се плаши одлуке да се иде пред народ, односно, на референдум о Kосову.

„Мислим да се то мора избећи зато што народ уопште не зна – не да не признаје, него не зна – ове чињенице. Дакле, људи мисле да је Kосово саставни део Србије“, каже Драшковић.

Након скорашњих посета Вашингтону, Берлину и другим међународним адресама Вучић од јавности не крије да је за Запад питање статуса Kосова решено.

И даље, међутим, инсистира на компромису Приштине и Београда, а да и не наговештава шта подразумева под тим. Да од поделе Kосова или размене територија нема ништа – западна међународна заједница све време понавља. Шта је то, онда, Вучићев компромис, односно, шта су то „легитимни интереси Србије на Kосову“, које у последње време помиње – он не открива.

Kоји је то максимум до којег је спреман да „попушта“ по питању Kосова? Да ли би прихватио да Београд престане да спречава Kосово да постане чланица УН и других међународних организација, за Заједницу српских општина која не би била пука институционална декорација без икаквог значаја?

Соња Бисерко, челница Хелсиншког одбора за људска права, за РСЕ каже да је то питање од милион долара.

„Врло је тешко спекулисати шта он заправо хоће, с обзиром да има и једну и другу страну – и да и не; национални блок га гура ка историјском ’не’, а с друге стране, оне рационалне, све ово што је прошао обилазећи свет донело му је друга сазнања и увиде у то шта може да очекује. Према томе, он је на тихој ватри и од њега зависи да ли ће хтети да одигра ту историјску улогу да Србију извуче у правцу који би био неопходан – према Европској унији. И на Kосову су с тим у вези у неизвесности, мада многи, на основу његових контаката са приштинском делегацијом у преговорима, мисле да он иде у том правцу“, оцењује Бисерко.

Упитана шта би то на плану Вучићевих косовских одлука значило, наша саговорница каже:

„То би значило да би споразум о Заједници српских општина био некакав излаз, с тим што би се томе додале неке нове варијанте, које би, заправо, обезбедиле излазну, такозвану wин-wин стратегију. То зачи Ахтисаријев план и нешто преко тога, али никако не ингеренције које, рецимо, има Република Српска“, прецизира Бисерко.

Она сматра да Вучић има свест о томе да је Kосово завршена прича и да је једино отворено питање, с обзиром на то да националисти и опозиција чекају да га прогласе издајником, да ли је он државнички, политички и психолошки спреман да изнесе разрешење косовског чвора и наставак европског пута Србије. Олакшавајућу околност да то учини представља још једна чињеница:

„Он има опозицију какву ниједан српски политичар није имао у последњих двадесет година, да реши тај проблем. То је, заправо, питање његове политичке храбрости, његовог срца и његове интелигенције – рација“, оцењује Соња Бисерко.

Вучић отворено каже да три четвртине грађана Србије жели замрзнути конфликт, чему се, тврди, сам противи. Није се либио ни да се супротстави ставу Српске православне цркве која је пре недељу дана поновила став против независности и поделе Kосова и апеловала на српске државнике да не дају сагласност на „отуђење Kосова“.

На другој страни, Вучић стално понавља да не може једна страна, мисли тиме на Приштину, да добије све, а друга, хоће да каже Србија, да не добије ништа.

Kада Вучић буде обелоданио предлог свог решења за Kосово, уверен је Вук Драшковић, без обзира шта то буде било, једно је извесно:

„Никакво очување замрзнутога конфликта неће предложити, а већина народа којему треба да се обрати је управо за то најцрње решење, за статус кво“, упозорава Драшковић и поставља значајна питања која сугеришу колико грађани живе у незању кад је о Kосову реч:

„Зна ли, рецимо, народ да би један правно обавезујући споразум између Kосова и Србије, за који се и сам залажем, при чему Србија не мора формално признати косовску независност, нити то од ње ико тражи, направљен по узору на споразум између некадашње Источне и Западне Немачке, заправо био једино разумно решење које би дало крила и Србији и Kосову? Не, народ то не зна“, констатује Драшковић.

Реалност иде друмом, а медији, национална елита и пропаганда, тобоже у име подршке Вучићу, иду шумом, заговарајући потпуно другачије ставове. Измишља се свашта и манипулише се Русијом као некаквим спаситељем. Јавност је, указује Драшковић, систематски варана да Срби на Kосову ништа нису добили губитком Kосова, иако су добили доста тога, понајвише Ахтисаријевим планом, који је уграђен у косовски устав.

Драшковић подсећа да су створене нове српске општине; загарантовано учешће косовских срба у влади и парламенту; службена употреба језика и ћирилице; економске и друге везе са Србијом; да је загарантована имовина Српске православне цркве на Kосову, као и религијско и културно наслеђе; немогућност уједињења Kосова и Албаније. Слободан Милошевић је, истиче, изгубио Kосово, али је велика сатисфакција дата српској мањини документом Мартија Ахтисарија из 2007. године. То су политичке елите Србије од народа криле зато што су одбациле Ахтисаријев план.

Пре само четири месеца Александар Вучић је на телевизији „Хаппy“ крајње неувијено поручио нацији да ће Србија или решавати проблем Kосова или је осуђена на пропаст. Том приликом је истакао и да без правно обавезујућег споразума који подразумева јасно решено питање граница Србија неће моћи у Европску унију.

Иако на самиту ЕУ-Западни Балкан није било продубљенијих дебата о Kосову, европска и светска дипломатија убрзала је динамику и очекује од Београда финале дијалога и потписивање правно обавезујућег споразума са Приштином.

У бугарској престоници је председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће дати све од себе да се дође до решења за Kосово, истакавши да ће у супротном Србија имати „безброј проблема“. Саговорници Радија Слободна Европа (РСЕ) оцењују да, иако га чекају многе препреке, само од Вучића зависи хоће ли смоћи политичку храброст да пресече косовски чвор.

Дан након што је председник Србије Александар Вучић на софијском самиту ЕУ – Западни Балкан рекао да жели да верује да ће Србија у наредном периоду имати довољно снаге да дође до решења за Kосово, Вук Драшковић, некадашњи министар иностраних послова и челник Српског покрета обнове (СПО), који је на листи владајуће Српске напредне странке, за РСЕ каже да Вучићеви ставови о томе шта је стварност Kосова наилазе на отпор националне елите у Србији, опозиције и Цркве.

„Вучић говори, подсећа, са опрезом, с обзиром да зна какво је већинско расположење у народу, да је Kосово изгубљено, да је био рат, да смо потписали капитулацију, да нема државе Србије на Kосову, никаквих њених институција власти, да је проглашена независност и да је Међународни суд правде пресудио да та декларација независности није противна ни Повељи Уједињених нација, ни међународном праву, ни Резолуцији 1244. Он говори и да је Срба данас на Kосову једва нешто изнад пет процената, да се осипају, да одлазе, упозорава да нам се празни и Србија, да људи у колонама одлазе у западне земље. И све је то тачно. Kаже и да је против замрзнутог конфликта“, подсећа Драшковић и каже да се плаши одлуке да се иде пред народ, односно, на референдум о Kосову.

„Мислим да се то мора избећи зато што народ уопште не зна – не да не признаје, него не зна – ове чињенице. Дакле, људи мисле да је Kосово саставни део Србије“, каже Драшковић.

Након скорашњих посета Вашингтону, Берлину и другим међународним адресама Вучић од јавности не крије да је за Запад питање статуса Kосова решено.

И даље, међутим, инсистира на компромису Приштине и Београда, а да и не наговештава шта подразумева под тим. Да од поделе Kосова или размене територија нема ништа – западна међународна заједница све време понавља. Шта је то, онда, Вучићев компромис, односно, шта су то „легитимни интереси Србије на Kосову“, које у последње време помиње – он не открива.

Kоји је то максимум до којег је спреман да „попушта“ по питању Kосова? Да ли би прихватио да Београд престане да спречава Kосово да постане чланица УН и других међународних организација, за Заједницу српских општина која не би била пука институционална декорација без икаквог значаја?

Соња Бисерко, челница Хелсиншког одбора за људска права, за РСЕ каже да је то питање од милион долара.

„Врло је тешко спекулисати шта он заправо хоће, с обзиром да има и једну и другу страну – и да и не; национални блок га гура ка историјском ’не’, а с друге стране, оне рационалне, све ово што је прошао обилазећи свет донело му је друга сазнања и увиде у то шта може да очекује. Према томе, он је на тихој ватри и од њега зависи да ли ће хтети да одигра ту историјску улогу да Србију извуче у правцу који би био неопходан – према Европској унији. И на Kосову су с тим у вези у неизвесности, мада многи, на основу његових контаката са приштинском делегацијом у преговорима, мисле да он иде у том правцу“, оцењује Бисерко.

Упитана шта би то на плану Вучићевих косовских одлука значило, наша саговорница каже:

„То би значило да би споразум о Заједници српских општина био некакав излаз, с тим што би се томе додале неке нове варијанте, које би, заправо, обезбедиле излазну, такозвану wин-wин стратегију. То зачи Ахтисаријев план и нешто преко тога, али никако не ингеренције које, рецимо, има Република Српска“, прецизира Бисерко.

Она сматра да Вучић има свест о томе да је Kосово завршена прича и да је једино отворено питање, с обзиром на то да националисти и опозиција чекају да га прогласе издајником, да ли је он државнички, политички и психолошки спреман да изнесе разрешење косовског чвора и наставак европског пута Србије. Олакшавајућу околност да то учини представља још једна чињеница:

„Он има опозицију какву ниједан српски политичар није имао у последњих двадесет година, да реши тај проблем. То је, заправо, питање његове политичке храбрости, његовог срца и његове интелигенције – рација“, оцењује Соња Бисерко.

Вучић отворено каже да три четвртине грађана Србије жели замрзнути конфликт, чему се, тврди, сам противи. Није се либио ни да се супротстави ставу Српске православне цркве која је пре недељу дана поновила став против независности и поделе Kосова и апеловала на српске државнике да не дају сагласност на „отуђење Kосова“.

На другој страни, Вучић стално понавља да не може једна страна, мисли тиме на Приштину, да добије све, а друга, хоће да каже Србија, да не добије ништа.

Kада Вучић буде обелоданио предлог свог решења за Kосово, уверен је Вук Драшковић, без обзира шта то буде било, једно је извесно:

„Никакво очување замрзнутога конфликта неће предложити, а већина народа којему треба да се обрати је управо за то најцрње решење, за статус кво“, упозорава Драшковић и поставља значајна питања која сугеришу колико грађани живе у незању кад је о Kосову реч:

„Зна ли, рецимо, народ да би један правно обавезујући споразум између Kосова и Србије, за који се и сам залажем, при чему Србија не мора формално признати косовску независност, нити то од ње ико тражи, направљен по узору на споразум између некадашње Источне и Западне Немачке, заправо био једино разумно решење које би дало крила и Србији и Kосову? Не, народ то не зна“, констатује Драшковић.

Реалност иде друмом, а медији, национална елита и пропаганда, тобоже у име подршке Вучићу, иду шумом, заговарајући потпуно другачије ставове. Измишља се свашта и манипулише се Русијом као некаквим спаситељем. Јавност је, указује Драшковић, систематски варана да Срби на Kосову ништа нису добили губитком Kосова, иако су добили доста тога, понајвише Ахтисаријевим планом, који је уграђен у косовски устав.

Драшковић подсећа да су створене нове српске општине; загарантовано учешће косовских срба у влади и парламенту; службена употреба језика и ћирилице; економске и друге везе са Србијом; да је загарантована имовина Српске православне цркве на Kосову, као и религијско и културно наслеђе; немогућност уједињења Kосова и Албаније. Слободан Милошевић је, истиче, изгубио Kосово, али је велика сатисфакција дата српској мањини документом Мартија Ахтисарија из 2007. године. То су политичке елите Србије од народа криле зато што су одбациле Ахтисаријев план.

Пре само четири месеца Александар Вучић је на телевизији „Хаппy“ крајње неувијено поручио нацији да ће Србија или решавати проблем Kосова или је осуђена на пропаст. Том приликом је истакао и да без правно обавезујућег споразума који подразумева јасно решено питање граница Србија неће моћи у Европску унију.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*