ДВА МИЛИОНА СРБА ЖИВИ У ДИЈАСПОРИ Просечна старост особа које одлазе је 34.7 година

0

„Нас и Руса 200 милиона“ – омиљени је слоган многих родољуба који вероватно и не знају да у иностранству има Срба готово колико и у Србији. Према последњим подацима, на планети земљи живи око 11 милиона Срба, а после Балкана највише их је у САД, чак 650.000.

У Србији станује скоро шест милиона Срба, а у државама бивше Југославије готово 1,6 милиона. Остали су, по свему судећи, трбухом за крухом кренули широм дијаспоре, махом преко Атлантског океана, ка Северној Америци пошто поред САД-а и Kанада броји много Срба – 180.000.

Kада је реч о Европи највише Срба има у Немачкој – 450.000 па у Аустрији (300.000) и Швајцарској (скоро 200.000). Занимљиво да у Великој Британији која је познати по строгим процедурама чак и у вези туристичких виза живи 80.000 Срба. Kоначно и Азија и Океанија бележе немали број Срба – 120.000 од којих је убедљива већина у Аустралији.

Највише наде за послом ван Србије полажу медицинари, медицинске сестре и техничари, возачи, кувари и геронтодомаћице, али и они са вишом и високом школом, опет медицинари, односно доктори медицине, стоматолози, а следе економисти, архитекте и физиотерапеути. Ипак, шпдаци говоре да СРби у дијаспори најчешће раде такозване тешке послове – мушкарци су обично запослени на грађевини, а жене на пословима одржавања. Многи су своје утичиште нашли и у производним фирмама где су укључени директно у производњу.

Запослење ван Србије траже и електричари, конобари, продавци, дизајнери, ветеринарски техничари, аутомеханичари али ипак у знатно мањем броју, показују подаци.

Иначе, према последњем званичном попису, 313.411 грађана Србије налази се на раду или боравку у иностранству што је 4,20 одсто од укупног броја становника. Бројке потврђују и да из Србије углавном одлазе млади.

„Просечна старост спољних миграната је 34,7 година, што их чини знатно млађима у односу на укупно становништво Србије, које је у просеку старо 42,2 године. Посматрано по полу, за разлику од укупног становништва, где су жене заступљеније (51,3 одсто), међу спољним мигрантима већи је удео мушкараца (53,4 процената), док је удео жена 46,6 одсто“ – наглашавају у Републичком заводу за статистику (РЗС).

Ако је за утеху, немали број гастарбајтера се и вратио у домовину.

  • У Србији живи 234.932 људи који се сматрају повратницима са рада или боравка у иностранству. У контингенту повратника удео мушкараца је 56,9 одсто, док жене чине 43,1 процената – објашњавају у РЗС-у.

Иначе, нешто више од половине гастарбајтера ради или борави у Аустрији (22,5 одсто), Немачкој (17,9 одсто) и Швајцарској (13,1 одсто).

С друге стране, готово 50 одсто од укупног броја повратника са рада или боравка у иностранству је из тих земаља, и то: Немачке (26,9 одсто), Аустрије (14,5 одсто), док је из Швајцарске 7,4 одсто повратника“ кажу у РЗС-у.Подаци кажу да је највише оних са средњом школом међу потенцијалним радним мигрантима, а након њих следе грађани са завршеним основним студијама и високом школом.

Иначе, Србија има потписане билатералне споразуме о социјалној сигурности са 28 држава, а споразуме о привременом запошљавању радника миграната са Белорусијом, Босном и Херцеговином и Словачком. Ти споразуми представљају гаранцију нашим грађанима који одлазе на рад у иностранство да у земљама у којима раде имају право на једнаку плату и услове на раду као и становници тих држава.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*