ДВЕРИ: Босански језик не постоји

4

Српски покрет Двери је издао саоптштење у којем упозорава српску јавност да се започело са жестоком пресијом на стручне просветне органе да окончају процес усвајања просветних докумената за тзв. босански језик и да тиме у потпуности озваниче постојање у образовном систему Србије једног научно непостојећег језика. Поводом овог проблема у њиховом саопштењу се даље истиче:

„Обавештавамо јавност да се међу приоритетима просветне политике нове Владе Александра Вучића налази, ни мање ни више, него тзв. босански језик.

Избором новог министра образовања започело се са жестоком пресијом на стручне просветне органе да окончају процес усвајања просветних докумената за тзв. босански језик и да тиме у потпуности озваниче постојање у образовном систему Србије једног научно непостојећег језика.

Ради потпуне истине, обавештавамо јавност да највећу кривицу за признање тзв. босанског језика, као једног од законом признатих мањинских језика у Републици Србији, сноси парламентарна већина која је 2005. године у Скупштини Србије и Црне Горе донела Закон о ратификацији Европске повеље о мањинским и регионалним језицима.

Саставни део овог Закона је и ратификациони инструмент, а из њега јасно произилази да је ондашња Влада СРЈ пристала да статус мањинског језика добије и тзв. босански језик, мада је као уговорна страна имала потпуну могућност да, сагласно чл. 22. Европске повеље о мањинским и регионалним језицима, сама одреди обим будуће примене ове Повеље.

Двери, као национално и државно одговорна странка, предлажу Влади Александра Вучића да предузме кораке којима ће неутралисати штету коју су српском језику нанели постпетооктобарски „реформатори”.

Позивамо Владу да Европском савету упути ноту у којој ће предочити научне аргументе о неодрживости ондашњег признања тзв. босанског језика, те да на основу чл. 23. Европске повеље о мањинским и регионалним језицима истовремено тражи отказ Повеље и отпочињање преговора за ново прихватање Повеље, али са другачијим садржајем ратификационог инструмента из кога ће бити изузет тзв. босански језик.

На ненаучној, туђинској и политикантској конструкцији тзв. босанског језика не може да се гради трајно поверење између Срба и Бошњака, које је од животног интереса за Србију и Балкан. За истинску афирмацију мањинских права у једном правном систему од кључног је значаја да она буду без принуде прихваћена од већинског народа…

Издајући ово саопштење, Двери поступају у складу са одлуком Одбора за стандардизацију Института за српски језик САНУ, који је, поводом захтева да се уведу судски тумачи за босански језик, 2015. године објавио саопштење у коме, између осталог, пише:

„Да би два језика били посебни језици, они морају бити различити по лингвистичким критеријумима (генетском, структурном и комуникативном). То није случај са „босанским језиком” кад се он посматра у односу на српски језик, јер и сви бошњачки лингвисти тврде да су босански и српски језик различити само по имену, али да се према лингвистичким критеријумима ради о истом језику. Будући да Европска повеља о регионалним или мањинским језицима прописује да се мањинским језиком може прогласити само језик који је „различит од званичног језика те државе”, а да су српски и босански само различита имена истога језика, јасно је да „босански језик” не може имати ни лингвистички ни правни – него само симболички – статус посебног језика, па се на његове говорнике не могу применити „Уставом и законом загарантована права да се судски и управни поступак води на матерњем језику странке”, јер се поступак на том језику води и кад се тај језик зове нпр. српским или хрватским. Јер, како и правници наглашавају, „ако се може и признати захтев једне мањинске заједнице да језик којим говори означи засебним именом, то не значи да су напрасно изгубили способност комуницирања са онима са којима су до јуче то чинили (и са којима и ван суда још то чине)” (М. Јовановић).

Назив који за један језик користи један народ не мора бити назив језика код другог народа. Ако се према Србин изводи назив за српски језик, према Хрват назив за хрватски језик, онда се према Бошњак може извести само бошњачки језик, а никако босански језик. Назив бошњачки језик одговара називу бошњачки народ, док би назив босански језик одговарао називу босански народ, а такав народ не постоји. Према томе, поштујући симболичку функцију језика, у српском језику једино је могуће и једино исправно језик којим говоре Бошњаци, а који је заправо само варијанта српскога језика, звати бошњачким језиком.
Из претходног проистиче да нема никаквог ни лингвистичког ни правног основа производити некакве „тумаче за босански језик”, нити пак изводити посебну наставу на „босанском/бошњачком” језику, нити има основа правити за тај лингвистички непостојећи језик посебне уџбенике, јер сви који знају српски језик знају подједнако добро и „бошњачки”, и обратно: сви који знају „бошњачки”, знају и српски! Државне институције Републике Србије и Републике Српске морају тога бити свесне, и у складу с тим морају и деловати“.

Информативна служба Српског покрета Двери”, Србин.инфо

4 КОМЕНТАРА

  1. […] Међутим, власти у Србији своје инсистирање на „босанском језику“ правдају одлуком Скупштине Србије и Црне Горе из 2005. године којом је ратификована Европска повеља о мањинским и регионалним језицима. У оквиру ратификационог инструмента, наиме, ондашња Влада СЦГ пристала је да статус мањинског језика добије и „босански језик“, мада је као уговорна страна имала могућност да, сагласно чл. 22. Повеље, сама одреди обим њене будуће примене (овде). […]

  2. […] Међутим, власти у Србији своје инсистирање на „босанском језику“ правдају одлуком Скупштине Србије и Црне Горе из 2005. године којом је ратификована Европска повеља о мањинским и регионалним језицима. У оквиру ратификационог инструмента, наиме, ондашња Влада СЦГ пристала је да статус мањинског језика добије и „босански језик“, мада је као уговорна страна имала могућност да, сагласно чл. 22. Повеље, сама одреди обим њене будуће примене (овде). […]

  3. […] Међутим, власти у Србији своје инсистирање на „босанском језику“ правдају одлуком Скупштине Србије и Црне Горе из 2005. године којом је ратификована Европска повеља о мањинским и регионалним језицима. У оквиру ратификационог инструмента, наиме, ондашња Влада СЦГ пристала је да статус мањинског језика добије и „босански језик“, мада је као уговорна страна имала могућност да, сагласно чл. 22. Повеље, сама одреди обим њене будуће примене (овде). […]

  4. […] Međutim, vlasti u Srbiji svoje insistiranje na „bosanskom jeziku“ pravdaju odlukom Skupštine Srbije i Crne Gore iz 2005. godine kojom je ratifikovana Evropska povelja o manjinskim i regionalnim jezicima. U okviru ratifikacionog instrumenta, naime, ondašnja Vlada SCG pristala je da status manjinskog jezika dobije i „bosanski jezik“, mada je kao ugovorna strana imala mogućnost da, saglasno čl. 22. Povelje, sama odredi obim njene buduće primene (ovde). […]

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*