DW: Меркелова одлучно против разграничења и размене територија

0

 ЗАПАДНОБАЛКАНСКИ самит у Берлину сазван је за данас са циљем „размене мишљења“, пише Дојче веле (DW), али додаје да ће се заправо све вртети око покретања дијалога Београд-Приштина као и да је у игру ушао и један историјски модел.

           Како  DW сазнаје из кругова блиских немачкој влади, као могуће решење будућих односа Београда и Приштине у игру је ушао један историјски модел: Споразум о темељима за међусобне односе који је 1972. склопљен између тадашње Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике.

           Споразум је донесен у јеку политике приближавања тадашњег канцелара Вилија Бранта, а отворио је могућност за спровођење неких решења по принципу „вук сит, овце на броју“, у оквиру којег су земље колико-толико нормализовале односе, а да нису службено признале једна другу, подсећа DW.

           Али да ли тај модел може да се примени у случаја Србије и Косова? Дипломатски извори за DW процењују да је тешко за очекивати да ће председник Србије Александар Вучић ставити свој потпис испод документа који Србији брани блокирање захтева за чланство Косова у међународним организацијама, јер би то де факто значило и признање.

           Вучић ионако већ данима покушава да смањи очекивања од самита у Берлину, а у томе га прати и премијерка Ана Брнабић, пише DW, наводећи и да сигнали из Приштине уочи берлинског сусрета нису баш охрабрујући.

           Председник „Косова“ Хашим Тачи је изјавио да од самита не би требало очекивати много, а премијер Рамуш Харадинај је у последњем разговору пред одлазак у Берлин од Србије затражио исплату ратне штете, што баш и не делује као деескалација.

           DW оцењује да је један од најважнијих задатака данашњег самита за Берлин је да се напокон закопа идеја у размени територија, као могуће решење блокаде преговора.

Кристијан Шмит  

           Члан спољнополитичког одбора Бундестага, Кристијан Шмит, који се недавно вратио из Београда и Приштине, где је припремао терен за берлински сусрет на врху, за DW је недвосмислено дао до знања да Берлин ни у ком случају неће да пристане на промену граница на Балкану.

           „Очекујем нову динамику за решавање нерешених проблема суживота на западном Балкану, а промене граница сигурно не спадају у та решења. Замисао етнички чистих држава на југоистоку Европе је немогуће остварити“, рекао је Шмит.

           Његова очекивања од западнобалканског самита, који су сазвали немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон, нису велика.

           „Очекујем да ће учесници сусрета да се договоре око транспарентних преговора са јасним распоредом што би на крају довело до циља, а то је договор иза којег стоје сви“, рекао је Шмит.

           Он је објаснио и шта сматра препрекама коначном договору: „Увођење посебних такси и питање правног статуса не би требало да стоји на путу ка решењу“.

           И Шмит је јасно указао на то да немачки политички врх сматра да је дошло време да ЕУ на челу са Немачком и Француском ствари преузме у своје руке.

           Поводом улоге ЕУ, како за DW кажу познаваоци прилика у Бриселу, канцеларка Меркел је „изузетно љута“ на високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Федерику Могерини због њеног подржавања идеје о размени територија.

           Како пише Радио Слободна Европа, Могеринијева због тога уопште није ни била позвана на самит, већ председник Европске комисије Жан-Клод Јункер. Али због његове спречености, Федерика Могерини ипак долази, али у функцији Јункерове заменице, тј. потпредседнице Европске комисије.

           У Берлин није позван ни комесар Европске комисије за преговоре о проширењу Јоханес Хан. Службено он није позван јер се „у Берлину неће расправљати о проширењу“.

           Међутим, то није сасвим тачно јер ће се Меркел пре самог самита састати на одвојеним разговорима са премијерима Северне Македоније и Албаније, Зораном Заевом и Едијем Рамом.

           Немачку канцеларку ту пре свега очекује незахвалан задатак да Заеву објасни да од отварања приступних преговора на самиту ЕУ у јуну неће бити ништа. У најбољем случају, како тврди извор у Бриселу, Северна Македонија би покретање преговора евентуално могла да добије тек на самиту ЕУ у децембру. Разлог за то је жестоко противљење Француске свакој новој назнаци проширења.

           (Бета)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*