Endrju Koribko: Geopolitika multipolarnog poretka 21. veka

0

Dvadesetprvi vek će biti obeležen spolja izazvanim hibridnim konfliktima duž najvažnijih Puteva svile

Svet se trenutno nalazi u srcu velike tranzicije iz unipolarnog u multipolarni poredak, od koje se očekuje da bude ključna karakteristika decenija koje predstoje, ako ne i čitavog 21. veka. Postoji više dimenzija ovog procesa promene osnovne paradigme, koje mogu posmatrače ostaviti u potpunosti preplavljene informacijama u pokušaju da shvate smisao svega. Većina analitičara se ipak fokusira na samo jedan ili nekoliko faktora zanemarujući pritom druge, što posmatrače često ostavlja bez spoznaje šire slike. To svakako nije samo njihova greška već je posledica njihove specijalizacije i izdvajanja vremena za samo jednu oblast, što podrazumeva manje obraćanja pažnje na ostale trendove i osećaj za sve ono što se oko njih dešava.

UPOZNAVANJE SA KONTEKSTOM
U ovom krucijalnom momentu promena u međunarodnim odnosima neophodno je pronaći odgovarajući model za posmatranje i praćenje njihove evolucije. Autor je objavio više analiza koje su relevantne za dalje razmatranje koje sledi, i one koje mogu pomoći u njegovom dubljem razumevanju:

 Hibridni ratovi: indirektni adaptivni pristup promenama režima;

• Zakon hibridnog ratovanja: istočna hemisfera;

• Geopolitika Latinske Amerike 21. veka;

• Značenje multipolarnosti;

• Afro-evroazijski žig hibridnog rata;

• Scenariji Velike Evroazije;

• Vođstvo iz pozadine: kako se unipolarnost menja u multipolarnost;

• Šta je CPEC, i kako budućnost multipolarnosti zavisi od nje?;

• Konkurentska povezanost je u srži novog hladnog rata;

• Kinesko-indijski novi hladni rat.

REGIONALNA GLOBALIZACIJA PUTA SVILE
Najkraće rečeno, osnovna karakteristika unipolarnog sveta je hegemonija u više sfera, koja se provodi direktno kroz unilateralne inicijative i indirektno („upravljano iz pozadine“) uz pomoć regionalnih i institucionalnih partnera. Snage u svetu koje naginju multipolarizmu teže da poredak kojim upravljaju SAD pretvore u poredak sa više značajnih činilaca kako bi se u međunarodnim odnosima uspostavio balans. Ono što je važno istaći je da oni to teže da ostvare kroz progresivnu reformu međunarodnih institucija kao što su UN, MMF, Svetska banka i drugi, kao i kroz kreiranje njihovih konkurenata kroz nove institucije, kao što su Razvojna banka BRIKS ili ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju).

Jedan od poslednjih poteza koji je proširio BRIKS format je strategija „BRIKS plus“ čiji je cilj da ohrabri veći nivo saradnje između pet država članica kroz regionalnu saradnju. Ekspert ruskog Valdajskog kluba Jaroslav Lisovolik kaže da se ovakva situacija može posmatrati u kontekstu MERCOSUR (Comun mercado del Sur, zajedničko tržište Latinske amerike; prim. prev), SADC (Južnoafrička razvojna zajednica), Evroazijske ekonomske unije, ŠOS, SAARC (Organizacija za saradnju zemalja Južne Azije) i ASEAN (Zajednica zemalja Jugoistočne Azije), organizacija koje međusobno sarađuju na poslu promene globalnog poretka. U duhu govora kineskog predsednika Si Đinpinga na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u januaru ove godine, kao i koracima preduzetim Ksijamen deklaracijom BRIKS (deklaracija zemalja članica koja podrazumeva usklađivanje pristupa u borbi protiv terorizma i ekstremizma) u septembru, nova dinamika znači ono što su pojedini posmatrači nazvali regionalnom globalizacijom ili globalizacijom Puta svile.

ANTIRAKETNI ŠTIT, PROMPTNI GLOBALNI UDAR I TRKA NA MORU
U svakom slučaju, nije dovoljno reformisati samo centralne institucije, sve dok je američka ekonomska moć u svetu poduprta vojnim sredstvima. U pojedinim slučajevima SAD svakako nisu u mogućnosti da direktno napadnu svoje najveće rivale poput Rusije i Kine bez pretrpljene katastrofe u vidu nuklearnog kontraudara, pa zbog toga Vašington teži da izgradi antiraketne štitove širom Evroazije kako bi zaokružio ove dve države i u startu onemogućio njihovu sposobnost da uzvrate. Komplementarna sa ovom strategijom su i američka svemirska oružja, ili oružja koja su sa njima u saglasju.

putsvile03Ni američki antiraketni štit ni njihovo oružje koje deluje u svemiru nisu dovoljni da zemlju učine bezbednom od podmorničkih balističkih projektila, koji čine sastavnu komponentu nuklearne trijade bilo koje zemlje. Ova činjenica objašnjava mornaričku trku nastalu širom sveta, jer SAD teže da održe svoju dominaciju svetskim morima, na kojima im sve više konkurišu Rusija, Kina i drugi. Globalni okean je važan zbog još jednog razloga, a on je povezan sa ekonomskom bazom američke globalne dominacije. Kineska trgovina veoma zavisi od međunarodnih morskih puteva, što je čini veoma ranjivom na američke pokušaje da blokiraju ključne moreuze ili kanale poput Molučkog moreuza i Sueca.

GLOBALNA REORGANIZACIJA PO MODELU „JEDAN POJAS JEDAN PUT“
Razumevajući posledice sistemskih promena koje bi usledile u slučaju bilo kakvih neprijateljskih akcija poput navedene, Kinezi su oprezno predvideli ambicioznu transkontinentalnu rutu trgovine do njihovog najvažnijeg evropskog partnera i uvideli značaj obezbeđivanja trgovačkih morskih puteva, posebno onih koji vode do rastućih tržišta Afrike. Ovo drugo je posebno važno u poslednje vreme, jer rast pomenutih tržišta omogućava Pekingu da se istovremeno oslobodi industrijskih viškova i doprinese izgradnji i stabilizaciji ovih tržišta. Kao i na zapadnoj hemisferi, gde se nadmeću mekom moći, Kinezi žele da asimetrično odgovore američkim aktivnostima u Južnokineskom moru.

Kada se sve sabere, američka strategija objašnjava suštinu projekta Jedan pojas jedan put, koji je osmišljen da u potpunosti izmeni svetsku trgovinsku mrežu iz američke unipolarne dominacije ka diversifikovanoj mreži sastavljenoj od više globalnih sila. Međutim, ne treba zaboraviti da on samim tim daje Vašingtonu putokaz u kom smeru bi trebalo da brani svoju globalnu hegemoniju. On će to činiti ohrabrivanjem identitetskih hibridnih ratova u tranzitnim državama, a u pokušaju da ih u multipolarnoj igri okrene protiv neprijatelja.

NEOBUZDANOST HIBRIDNIH RATOVA
Do sada je Vašington sprovodio informativni rat i upotrebljavao nevladine organizacije kako bi iskoristio već postojeće linije podele unutar targetiranih država, dok je tamo gde je neophodno stvarao potpuno nove. Nakon toga je opremao svoje regionalne partnere oružjem i svim neophpodnim sredstvima, koja su bile upotrebljavane protiv vlada u tim zemljama. Bilo da je režim oslabljen kroz određene političke ustupke, potpuno promenjen ili je usledio potpun „restart sistema“ kroz reformu ustavnog sistema, Amerikanci žele ishod koji će omogućiti da se ta država suprotstavi poretku koji Kinezi grade.

hibridnirat03To može biti provedeno obojenom revolucijom, nekonvencionalnim ratom ili nekom vrstom tranzicije u fazama između njih, od kojih se svaka može završiti multilateralnom vojnom intervencijom po uzoru na Libiju 2011. godine. Svaka država je ranjiva na ove taktike, ali je istočna hemisfera, posebno nezapadne zemlje Afro-Evroazije, pogodnija od zapadne. Takvom je čini izrazito diversifikovana demografija i specifična istorija, koje ove zemlje čine idealnim poljem za takve vrste eksploatacije. Kako bi se na pravi način shvatila nastala globalna konkurencija, moraju se razumeti postojeći i planirani kineski koridori.

POVEZUJUĆI KORIDORI
Pred vama su tri mape koje prikazuju različite Puteve svile u Evroaziji, Africi i Latinskoj Americi:

evroazijamapa01• Zelena boja – Evroazijski kopneni most;

• Braon – balkanski Put svile;

• Ljubičasta – transcentralnoazijski Put svile;

• Crvena – CPEC;

• Plava – kinesko-mjanmarski ekonomsko-energetski koridor;

• Narandžasta – ASEAN Put svile;

• Roze – budući projekti i interkonektori;

• BCIM ekonomski koridor;

• Kina – Nepal – Zapadni Bengal;

• Srednji Istok – Evropa;

• Direktna ruta preko Kurdistana;

• Morska ruta do Latakije ili Bejruta preko Kurdistana.

afrikamapa01Crvene linije označavaju izgrađene ili projekte u izgradnji, dok zelene označavaju one koji su planirani. Posmatrano od severa do juga, postojeći ili planirani koridori su: Džibuti – Adis Abeba Put svile (Etiopski put svile), LAPPSET ekonomski koridor, železnička pruga standardnog koloseka, Centralni koridor, TAZARA, Nakala koridor, i Ponta Technobanine železnički koridor.

Budući projekti od severa do juga su Saharsko-sahelski Put svile, Kamerun – Čad – Sudan koridor, nigerijski Putevi svile, Kongoanski intermodalni koridor, severozapadni koridor do Angole, Tripartitni koridor Zone slobodne trgovine (koridor koji povezuje Južnu Afriku i Sudan, gasovod Afrička renesansa i interkonetkori koji ih povezuju sa već postojećim projektima) i Valvis Bej koridor.

amerikamapa01Postoje samo dva značajnija Puta svile u Americi, i to su Nikaragvanski kanal i Transokeanski železnički put (TORR), koji povezuje Brazil, Boliviju i Peru.

Ove tri mape su veoma korisne zbog prikazivanja tranzitnih država, kao i nedržavnih entiteta duž novih Puteva svile, a koje se lako mogu transformisati u hibridno bojno polje. Ovako mapa sveta izgleda kada se na njoj istaknu samo ti entiteti:

svetmapa01Kao što se može videti, države najranjivije na spolja izazvane hibridne konflikte su, posmatrano od istoka ka zapadu: Tajland, Mjanmar, Etiopija, Kenija, BJR Makedonija, Republika Kongo, Zambija, Nigerija, Bolivija i Nikaragva.

Tu su takođe entiteti koji nisu države, a koji mogu da budu upotrebljeni u svrhu sputavanja Puta svile, a posmatrano sa istoka na zapad to su „Veliki Nepal“, dolina Fergana, prekogranični terorizam sa osnovom u Avganistanu, Baludžistan, Kurdistan, sunitsko-šiitsko sektaštvo u Siriji i Iraku, i Bosna (direktno uključeni srpski i hrvatski interesi, ali pogađa ceo Balkan).

Preovladavajući trend je da je veliki deo hartlenda Evroazije – Srednji Istok, Centralna Azija i Južna Azija – pod direktnom opasnošću od nedržavnih transnacionalnih pretnji, dok su ostali koridori širom sveta pod direktnom pretnjom isključivo unutrašnjih faktora. Najlakši način za upotrebu ovih konflikata je eksploatisanje modela „sukoba civilizacija“, što je već postao američki zaštitni znak za kreiranje podela i kontrolisanje istočne hemisfere.

Usred bezbrojnih opasnosti po plan kineskog Puta svile stoji Evroazijski kopneni most, koji povezuje Kinu, Kazahstan i Rusiju, a koji je najsigurniji od svih pomenutih koridora. Kao takav, on je od vitalne važnosti za budućnost multipolarnog svetskog poretka i time te države čini neuporedivo strateški najvažnijima. Iako su Rusija i Kazahstan na meti, svako na svoj način, njihova geografska lokacija i unutrašnji sastav ih u velikoj meri izoluju od hibridnih ratova kakvi se mogu očekivati u drugim delovima sveta.

DEMOKRATSKA BEZBEDNOST
Najbolji način da se multipolarni svetski poredak suprotstavi hibridnim pretnjama čine proaktivne mere koje se odnose na jačanje individualne i kolektivne demokratske bezbednosti. Ovaj koncept je predstavljen od strane autora i elaboriran u nekoliko analiza objavljenih prethodnih godina:

• Demokratska bezbednost u Makedoniji: između Brisela i Moskve;

• Tehnologija obojenih revolucija nije samo crno bela;

• NVO i mehanizmi hibridnog rata;

• Obojene revolucije i kultura – patriotizam protiv nacionalizma;

• „Duboka država“ i politička tranzicija u „nacionalnim demokratijama“;

Osnovna ideja je da države treba da sprovedu holistički pristup bezbednosti, koji ne podrazumeva samo vojne mere već i ekonomske, informacione, pa čak i ideološke. Međunarodna saradnja kroz multipolarne institucije kao što su BRIKS i ŠOS može da doprinese velikom napretku na ovom polju. Intenzivna briga mora da bude posvećena tome da se osigura da bilo koji vid saradnje koji podrazumeva demokratsku bezbednost ne postane igra nultog zbira, uključujući učesnike koji će percipirati da nisu jednako tretirani u čitavom procesu.

SVEOBUHVATNI TRENDOVI
Uzimajući u obzir zalihu podataka o globalnim procesima i osvrćući se na ranije citirane materijale, moguće je identifikovati sveobuhvatne trendove u svakoj od oblasti gde se grade putevi svile (Evroazija, Afrika i Latinska Amerika). Pre nego što se to učini, autor preporučuje da se osvrne na dva njegova ranije objavljena rada:

• Scenariji Velike Evroazije;

• Prognoza za 2017.

Ovi materijali sadrže dublje informacije od iznetih u ovoj analizi, iako ona održava fokus na udarnim trendovima u svetu.

EVROAZIJA

1. Indijsko mešanje
Indija kao članica BRIKS i nova članica ŠOS je planirana da bude kontrateg koji će stratezi unipolarnog poretka iskoristiti protiv Kine. Iako nesposobna da parira jedan na jedan, Indija je sposobna da u budućnosti putevima svile stvori mnogo nevolja, na šta će Peking morati da odgovori na ovaj ili onaj način.

siputin092. Evroazijski akt balansiranja Rusije
Autor insistira da čitaoci pogledaju njegove dve analize – Evroazijski akt balansiranja Rusije kreira benefit njihovom kineskom savezniku i Ruski spoljnopolitički progresivci su se pretvorili u tradicionaliste. Ključna ideja je da je ruska geostrateška vizija u 21. veku da bude najjača balansirajuća sila na evroazijskom superkontinentu, što podrazumeva mnoštvo „netradicionalnih partnerstava“ širom hemisfere.

3. Ubrzana integracija pod kapom ASEAN
ASEAN će nastaviti rad na produbljivanju multilateralne saradnje njegovih država članica u okviru ekonomske zajednice, i kroz začetak trilateralne antiterorističke koordinacije između Filipina, Malezije i Indonezije. Jedina sistemska pretnja koja se nadvija nad njihovom kohezijom dolazi od države parije Mjanmara i proameričkih crvenokošuljaša na Tajlandu.

4. Srednji istok i nove metode upravljanja
Tripartitna saradnja između Rusije, Irana i Turske menja Srednji istok, kao što to čine i zbližavanje Rusije sa Saudijskom Arabijom i njeni dobri odnosi sa Izraelom. Međutim, potencijalna američka podrška Kurdistanu i disolucija Iraka mogu čitav region gurnuti u takav haos da bi se revidirao čitav Sajs-Pikoov sporazum na terenu.

5. EU između diktature i decentralizacije
Kao što je autor u leto 2016. napisao u članku pod nazivom EU posle Bregzita: između regionalnog sloma i potpune diktature, EU će se transformisati ili u diktaturu u pravom smislu te reči ili u skup regionalnih blokova (od kojih je najznačajniji onaj koji bi predvodila Poljska). U svakom slučaju, nakon postbregzitovskog prilagođavanja, ne deluje da će u EU više išta biti isto.

AFRIKA

1. Uspon regionalnih blokova
Različite organizacije konsoliduju svoje kapacitete i integrišu institucije, što omogućava da se govori o „kontinentalnom regionalizmu“, koji kreira blokove širom teritorije tog kontinenta i jača i samu Afričku uniju.

2. Preokret na obalama

Umesto da severne i zapadne obale Afrike predvode kontinent u geopolitičkom razvoju i ekonomskom rastu, kako je to bio slučaj u prošlosti, u budućnosti će istočna obala postati središte fokusa zbog kinesko-indijskog rivalstva na Indijskom okeanu, zbog čega je i nastala Tripartitna zona slobodne trgovine 2016. godine.

etiopskiputsvile3. Trougao destabilizacije
Nigerija u zapadnoj Africi, Etiopija u istočnoj, i DR Kongo na afričkom hartlendu su pogodno tle za izazivanje hibridnog rata u bliskoj budućnosti, dok bi najgori mogući scenario bio trougao haosa kreiran između ove tri države, čiji bi cilj bio da onemogući transkontinentalni Put svile i u najavi spreči „Afrički san“.

LATINSKA AMERIKA

1. Operacija Kondor 2.0
Ovog se autor dotakao u analizama još od 2009. godine, sa suštinom da SAD revidiraju hladnoratovsku politiku promena režima, a sa ciljem da u nekom novom hladnom ratu sruše MERCOSUR ili ALBA.

2. Pacifička alijansa + MERCOSUR = Slobodna zona trgovine Amerike (FTAA)

Motiv za operaciju Kondor 2.0 je da Vašington želi da vidi integraciju rivalskih trgovinskih blokova, Pacifičke alijanse i Mercosur u unifikovanu ekonomsku strukturu, koja bi mogla da predstavlja bazu dugo željene Zone slobodne trgovine obe Amerike.

3. Tvrđava Amerika
Strateški cilj koji SAD teže da ostvare je da Latinsku Ameriku „ograde“ pod svojom potpunom unipolarnom dominacijom, koja bi im omogućila povlačenje (bilo u slučaju poraza ili kao taktičko povlačenje) ukoliko njihov plan podsticanja hibridnih konflikata u ostatku sveta stvori haos.

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Kompletan globalni sistem prolazi kroz fundamentalnu reviziju delovanjem velikih sila, koje rade na uspostavljanju multipolarnog poretka kroz reformu svetskog ekonomskog, finansijskog i političkog sistema. To očekivano stvara trvenja sa unipolarnim Vašingtonom, koji ne želi da izgubi hegemoniju. SAD ne žele da budu prve među jednakima u koncernu velikih sila 21. veka, po modelu koji države koje naginju multipolarnosti ubrzano kreiraju (on svakako zadržava ključne elemente postojećeg poretka, a to se posebno odnosi na institucije poput UN, Svetske banke, MMF i sl.), već žele da moć koja ih čini ključnim donosiocem odluka čvrsto drže u svojim rukama.

Ovde se nalazi sažetak tri najvažnija imperativa povezivanja multipolarnih velikih sila, unipolarnih SAD i njihovih saveznika „upravljanih iz pozadine“, kao i malih i srednjih država zarobljenih između njih u novom Hladnom ratu:

Multipolarne države:
• Oslanjaju se na BRIKS i u manjoj meri na G-20 kako bi sprovele ekonomske i finansijske institucionalne reforme;

• Koriste ŠOS kao okvir za integrisanje tvrdih, mekih i demokratskih bezbednosnih mera;

• Konstruišu novi Put svile kao sredstvo ponovnog povezivanja i preusmeravanja globalnih trgovinskih puteva kako bi podrili unipolarni poredak.

Unipolarne države:
• Promovišu „sukob civilizacija“ kao najefikasniji pečat kreiranja konflikata i ovladavanja istočnom hemisferom;

• Sprovode hibridne ofanzive protiv ključnih tranzitnih država;

• Teže da očuvaju baze u Afro-Evroaziji koje će biti operativne i u budućnosti kako bi hibridnim ratovima bili u stanju da kontrolišu resurse i trgovinske koridore, dok simultano rade na tome da očuvaju „Tvrđavu Ameriku“.

Male države i države srednje veličine:
• Angažovane su na obazrivom balansiranju između i unutar unipolarnog i multipolarnog bloka;

• Razmatraju kada će radije odigrati ofanzivniju ulogu i biti polje za lansiranje unipolarne kampanje protiv multipolarnosti a kada će odigrati defanzivnije i težiti da se integrišu u poredak u nastajanju;

• Izbegavaju preambiciozno balansiranje koje može da dovede do tačke koja stvara više konfuzije nego što donosi benefita, i da šteti i državi koja to čini i bloku kome ona pripada.

briks201704Sveukupno posmatrano, 21. vek je vek geopolitike multipolarnog svetskog poretka. On će biti obeležen spolja izazvanim hibridnim konfliktima duž najvažnijih Puteva svile. Male i srednje države Afro-Evroazije i delimično Latinske Amerike će služiti kao bojna polja budućnosti, od kojih će neka ličiti na scene sirijskog razračunavanja velikih sila.

POSTAVI ODGOVOR

*