Ердоган води Турску у екстремни ислам!

0

Од када је дошао на власт у Турској, председник Реџеп Тајип Ердоган је константно на мети оптужби да урушава Ататуркову секуларну заоставшину и форсира повратак верских закона. Неуспели покушај државног удара од пре неколико дана само му је дао крила да убрза остварење свог циља. Међутим, да ли тај циљ значи да ће Турском завладати режим радикалног ислама?

Напуштање традиционалног прагматизма зарад исламске идеологије довело је до лабавије политике и чак подршке усмерене према милитантима који се боре против Башара ал Асада у Сирији. То се Ердогану обило о главу, па је Турска заузврат добила џихадисте који често прелазе њен праг и врше терористичке нападе у највећим градовима.

Још 2010. године тадашњи премијер Турске Ахмет Давутоглу најавио је потребу да се „Турска реинтегрише са својим регионом“. Имајући у виду да регион чине Ирак, Иран, Саудијска Арабија…порука између редова је сасвим јасна.

– Ердоган мења политику онога што се зове модерни ислам у нешто што се назива радикални ислам. Он жели да створи свој калифат и постане султан – рекао је раније за „Блиц“ Џевад Галијашевић, стручњак за међународни тероризам и познавалац прилика на Блиском истоку.

Од детињства наклоњен религији

Имајући у виду Ердоганову прошлост, теорија о могућем склизавању Турске у екстремни ислам није немогућа.

Kао дечак, Ердоган је похађао верску школу Имам Хатип, никада није учио енглески језик и одбијао је вредности западног света, и скоро да уопште није напуштао Турску. Kада је одлучио да се бави политиком, тадашњи естаблишмент покушавао је да саботира његову каријеру, што је само учврстило Ердоганове ставове.

Други разлог јесте исламски покрет Мили Горуш, који има корене у Муслиманском братству. Овај покрет основао је Нечметин Ербакан, некадашњи премијер Турске и Ердоганов дугогодишњи ментор. Исламске вредности Мили Горуша били су један од темеља Ербаканове Партије народног спасења, прве странке у којој је Ердоган имао политичко учешће. Ербакан и Ердоган делили су исто виђење о „уличном исламу“, по ком би улога народа требало да буде јача од оне коју имају политичке институције.

Kако пише бивши амбасадор САД у Турској Роберт Пирсон, Ердоган никада није намеравао да буде реформатор.

– Под маском политике реформе, Ердоган је полако концентрисао моћ у својим рукама тако што је укидао државне судове, умањио утицај војске и оно што је најбитније: смањио је регулације турске владе које су се односиле на религију – пише Пирсон.

Оптужбе о Ердогановој репресији медија, неутрализовању образовних, војних и судских институција које би служиле као контролори државне моћи, исте су попут оних које су упућене Саудијцима и остатку исламског региону у који Турска жели да се реинтегрише, додаје Пирсон.

Ердоганова посвећеност својој изворној филозофији донела му је огроман политички успех, али цена тога биће све већа и већа, како за њега, тако и за турски народ.

Испади у прошлости

При успону своје политичке каријере Ердоган је осуђен на 10 месеци затвора, од којих је четири месеца провео иза решетака. Осуђен је 1997. након што је прочитао песму: „Џамије су наше касарне, куполе наши шлемови, минарети бајонети, а верници војници“. Иако се претходно показао као врсни градоначелник Истанбула, решивши комуналне градске проблеме, овакав иступ (уз забрану точења алкохола) протумачен је као претња секуларним темељима друштва које је успоставио Kемал Ататурк, а које је управо војска била задужена да штити.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*