Фармацеутска мафија: Пијемо лекове који нас убијају, а лекари ћуте!

0

Лекари у Србији и даље недовољно пријављују нежељена реакције на лекове. Ове године највише проблема имали су пацијенти који су користили цитостатике и антибиотике.

Током ове године пријављено је укупно 675 случајева, што је недовољно да би систем праћења безбедности лекова био на нивоу европских земаља. Највише забележених нежељених реакције било је за цитостатике и антибиотике. У Агенцији за лекове и медицинска средства, која прикупља ове податке, објашњавају да су за ове две гупе медикамената и очекиван највећи број реакција, с обзиром на природу болести онколошких болесника и самог механизма дејства цитостатика. Слично важи и за антибиотике, пошто имају широку примену у свим узрастима.

Према ранијим подацима, нежељени ефекти чешће су били забележени код жена него код мушкараца, а према старосној структури, најчешће су у популацији од 18 до 59 година.

Симптоми који указују на реакцију која није уобичајена након узимања неког лека најчешће су се испољавали на кожи, поткожним ткивима, нервном и гастроинтестиналном систему. Све је то могло било пропраћено повећаном температуром, копривњачом, осипом, мучнином, повраћањем, сврабом, главобољом, дијарејом.

Од оснивања Агенције за лекове (АЛИМС) забележен је растући тренд пријављивања нежељених реакција на лекове, али би могло бити боље. Праћење нежељених дејстава произилази из чињенице да нема апсолутно нешкодљивих лекова, па стога откривање, евидентирање и размена информација о нежељеним дејствима лекова представља могућност унапређења савремене фармакотерапије – објашњавају у АЛИМС.

За сада нису уочене неке нове информације које би указивале на промену безбедности лекова који се већ дуже време налазе на тршиту. Међутим, праћење нежељених реакција на дијететске суплементе и средства опште намене није у опису посла Агенције.

– Имајући у виду да ниједан лек није апсолутно безбедан, односно да ниједан лек није ослобођен апсолутног ризика од испољавања нежељених реакција, сви познати ризици примене лекова, као и препоруке наведени су у упутству за лек које је приложено уз свако паковање – истичу у АЛИМС.

Шта урадити када се јави нежељена реакција на лек:

Уколико пацијент посумња да је симптом који се код њега испољио нежељена реакција на лек треба одмах:

1. Поново да прочитати упутство, јер су у њему наведене нежељене реакције које се могу очекивати при примени, као и препоруке како се поступа у случају да се испоље озбиљније нежељене реакције.

2. Хитно се обратити лекару или фармацеуту, јер ће они дати стручни савет у вези са даљом применом лека за који постоји сумња да је изазвао нежељену реакцију. Тако на пример, одмах се обуставља даље узимање лека, мења се терапија, смањује се доза лека.

3. Пријави тегобе АЛИМС-у, путем онлине апликације или попуњавањем обрасца за пријављивање нежељене реакције за пацијенте. АЛИМС ће пријаву обрадити, унети у Националну базу и случај ће постати део документације о безбедности лека. Пријава нежељених симптома за које постоји сумња да су изазване леком који пацијент користи може помоћи да се нежељена реакција избегне или да се смањи њена учесталост.

Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*