Габријелов шок због Београда: Зашто руско-српски билборд?

0

Немачка је одобрила за отварање два поглавља за Србију у преговорима о чланству у ЕУ – Поглавље 29 о Царинској унији и Поглавље 7 о интелектуалној својини.

Та два поглавља биће отворена на Међувладиној конференцији 20. јуна у Луксембургу.

На конференцији министара спољних послова југоисточне Европе немачки шеф дипломатије упозорио је да Европска унија мора више да се ангажује на Западном Балкану.

„Не може бити да, на пример у Србији, велика већина становништва још увек верује да је Русија та која пружа највећу финансијску помоћ. Не разумем зашто некога на путу од аеродрома ка центру Београда поздравља велики билборд посвећен руско-српском пријатељству, док су жута и плава боја Европске уније потпуно невидљиве“, навео је Зигмар Габријел.

Kоментатори објашњавају да Русија у региону више не шири само економски, већ и политички утицај, и да је то Унији и те како јасно.

„Русија је од првобитног фокусирања на енергетска, а касније економска питања, сада постала и значајан политички чинилац на Западном Балкану и Европска унија то види, као и да је то у колизији са европским путем Западног Балкана“, наводи Драган Ђукановић из Центра за спољну политику.

Да ли баш зато Габријел предлаже да Европа формира додатни, специјални фонд како би се убрзали велики инфраструктурни пројекти на Западном Балкану, као што је рецимо ауто-пут Србија-Kосово-Албанија. Не знамо да ли је можда шеф немачке дипломатије видео и овај знак поред пута, али коментатори објашњавају да недовољно информисани грађани – емотивно размишљају.

„Русија и то што народ помножи са десет па то изгледа јако велико… Уствари је реално да су највеће донације тамо где су нам и највећи економски и финансијски односи“, наводи Срећко Ђукић, некадашњи дипломата.

И док немачка штампа пише да Запад и Русија не могу да се усагласе у безбедносној политици, јер Путину није стало до граница већ до сфера утицаја, ту је и Србија, стара понуда још увек актуелна: чланство шест земаља Западног Балкана у Европској унији – то је циљ. А њега прати горка истина.

„Перспектива чланства у ЕУ последњих година на Западном Балкану изгубила је део своје привлачности. Јавност је увек била разочарана када би схватила да је тај процес пун искушења и да дуго траје. Због тога се мора променити реторика у ЕУ, а и у региону“, навео је Габријел.

Ђукановић очекује да би прво Европска унија требало да покаже јаснију одлучност да ће до нових проширења доћи у наредном периоду, који неће бити тако кратак, не можда три или пет година, али бар да пружи неку врсту перспективе земљама Западног Балкана.

Иначе, немачки шеф дипломатије препознао је и набројао интерне проблеме Западног Балкана: застој у реформама, корупција, економска стагнација и политичка нестабилност. Габријел објашњава да се страхови и старе трауме користе да би се скренула пажња са тих проблема.

 

 

Б92

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*