Грађани платили највећи део изборне кампање

0

СНС је на ТВ оглашавање потрошио 4,3 милиона евра, што чини удео од 61 одсто у овој врсти оглашавања, а удео најјаче странке у оглашавању у штампаним медијима је 49,1 одсто

Странке су у изборној кампањи пријавиле приходе у укупном износу око 1,2 милијарде динара, односно око 10 милиона евра, а расходи су им износили, према финансијским извештајима, око 1,5 милијарди, то јест око 12 милиона евра. Трошкови ове изборне кампање нешто су мањи него 2014, а поготово 2012. године, али су и даље веома високи и готово у целини су финансирани средствима из буџета – што директно, што индиректно, оцена је Транспарентности Србија (ТС) на основу анализе извештаја које су странке и коалиције поднеле Агенцији за борбу против корупције.

Од укупних средстава за кампању, 37 одсто партије су добиле из буџета, а удео њихових сопствених средстава био је 25 одсто. Сопствена средства су новац који су политичке странке имале на својим рачунима у доба када су избори расписани, а он је такође из буџета из кога иначе странке добијају и највећи део новца за редован рад, рекао је Немања Ненадић, програмски директор ТС, на јучерашњој конференцији за новинаре. Ова организација је упоређивала резултате свог мониторинга изборне кампање са извештајима политичких странака.

Трећи по висини извор прихода за кампању јесу кредити и зајмови – 19 одсто.

„Међутим, према извештајима странака, види се да ће неки кредити бити измирени у неким случајевима до краја године, а у неким до краја 2018. године (Савез војвођанских Мађара је, на пример, отплатио кредит одмах). И у овом случају, крајњи извор финансирања када је реч о парламентарним странкама опет је буџет. Значи, средства из јавних извора су 37 процената плус 25 плус 19”, истакао је Ненадић – и додао још једно „плус”. Наиме, како је објаснио, непокривени расходи су 16 одсто и они ће вероватно, у 90 одсто износа, бити плаћени приходима које парламентарне странке буду добиле из буџета за редован рад.

И поред бројних врста финансирања које закон допушта, закључио је Ненадић, произлази да је реално финансирање кампање из извора који нису буџетски у најбољем случају око три одсто, и то су прилози физичких лица.

„Ова кампања је, дакле, углавном финансирана из буџета и зато грађани имају право да се питају на који начин ће ова материја бити уређена”, рекао је Ненадић, а председник ТС Владимир Гоати је додао да се са ових 97–98 одсто прихода из буџета „не мичемо са места које смо имали 1998–1999. године”. Партије, које у парламенту доносе законе, па и о властитом финансирању, јесу те које су широкогруде и нежне према себи, а не држава, како су грађани склони да кажу или мисле, навео је Гоати.

Највеће отворено питање овог мониторинга јесте да ли је СНС платио за своје оглашавање на ТВ Хепи (процењено на око 62 милиона динара), с обзиром на то да се из објављених извештаја не види да је нешто плаћено за оглашавање овој ТВ кући.

Највећи трошак је, као и раније, за ТВ оглашавање – 57 одсто, затим за изборне материјале – близу 13 одсто, па за оглашавање у штампи са око 11 одсто учешћа. СНС је на ТВ оглашавање потрошио 4,3 милиона евра или 61 одсто новца који је дат за спотове. Удео СПС-а је 20 одсто, СРС-а седам, ДС-а и коалиције СДС–ЛДП–ЛСВ по пет, а Двери–ДСС – два одсто.

Подаци из финансијских извештаја показују да су странке пријавиле укупно 7,1 милион евра трошкова оглашавања на ТВ станицама, и то је, на први поглед, износ који се готово у динар поклапа са подацима које је изнео ТС у мају ове године. Међутим, обрачуни цена и попуста које је изнео ТС не укључују већину регионалних ТВ станица, као ни локалне ТВ станице, а партијски извештаји, с друге стране, укључују и неке пратеће трошкове, поред самог оглашавања. Због тога има питања која би требало разјаснити, наводе у ТС и указују да највећи проблем представља то што у пракси емитери могу одступати од оглашених ценовника (у секундама) и наплаћивати своје услуге по неком другом критеријуму (на пример гледаност). Други чинилац који уноси несигурност јесте пословање преко посредника.

Када се посматрају само највеће ТВ станице процене ТС се са подацима из извештаја не слажу у укупном износу за око 120 милиона динара, односно милион евра. ТС мониторинг је потценио трошкове оглашавања на јавном сервису – они су редом плаћени више. С друге стране, процене се у већини случајева поклапају када је реч о оглашавању на Првој и Б92 (када се посматрају заједно), мада и ту има изузетака, јер изгледа да је СНС добио већи, а коалиција Двери–ДСС мањи попуст од процена које је ТС дао на основу релевантних параметара.

Код ТВ Хепи се процене такође углавном слажу, осим у случају СРС-а. Највеће отворено питање овог мониторинга јесте да ли је СНС платио за своје оглашавање на ТВ Хепи (процењено на око 62 милиона динара), с обзиром на то да се из објављених извештаја не види да је нешто плаћено за оглашавање овој ТВ кући. Могуће је да, као у неким ранијим приликама, овај трошак није био приказан где треба, већ у оквиру неке шире категорије.

Трошкови оглашавања у штампаним медијима, иако знатно нижи од оних у електронским, нису били занемарљиви – премашују 1,2 милиона евра. Код ове врсте огласа је диспропорција међу странкама нешто мање заступљена, а удео највећег оглашивача, СНС-а, сличан је изборном успеху те листе – 49,1 одсто. Удео СПС-а је 18,4 одсто, СРС-а – 13,7, ДСС–Двери – 8,2, ДС-а – 7 одсто, а на остале отпада 3,5 одсто.

„Према званичним извештајима политичких странака, трошкови оглашавања у штампаним медијима су били већи од наших процена (укупно око 1,4 милиона евра), што не треба да чуди, када се има у виду да наш узорак није покривао регионалне и локалне медије, али ни ’инсертације’, за које не постоје редовни ценовници”, истичу у ТС.

У ТС су на основу ове анализе извештаја закључили да је велика већина опажених расхода била пријављена, што значи да праћење и контрола имају позитивног ефекта. Постоје, међутим, бројне ситуације у којима расходи, у најмању руку, нису исправно категорисани, што отежава контролу и смањује вредност објављивања извештаја.

Б. Баковић

Извор: Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*