Хакслијеве фабрике за бебе

0

Професор на универзитету Stanford (Калифорнија), Henry T. Greely на основу својих истраживања предвиђа да у наредних 20 година секс неће бити потребан за продужење врсте. Један од водећих академика на пољу ЕУгенике своју визију будућности изнео је у књизи „крај секса и будућност људске репродукције“.

Професор Грили је и шеф универзитетског Law and the Biosciences центра, који окупља труст мозгова ЕУгенике у Калифорнији. Једна од студија његовог сарадника Тома Виплија носи препознатљив назив: „Врли нови свет дизајнирања беба ће ставити тачку на секс“.

Студија сличног наслова „A Brave New World of Designer Babies“ одрађена је на универзитету Berkley, ауторке Sonia M. Suter. Идеја „дизајнирања беба“ није иновација, већ наставак праксе зачете експериментима нацистичког научника, др Јозефа Менгела.

Некадашњи „Амђео смрти“ конц-логора Аушвиц је по завршетку рата свој рад на пољу ЕУгенике наставио у Латинској Америци. Нацистички доктор Менгеле сматра се оцем генетске модифкације људског ембриона и пројекта „дизајнирање беба„. Мала варошица у Бразилу, Cândido Godói позната је у стручним круговима као „Менгелов град близанаца“, а идентични близанци су почели да се појављују тек након његовог доласка 1963 године.

Да су експеримнети ЕУгенике, зачети у конц-логору Аушвиц напредовали доказује и професор Henry Greely. Према његовим речима, пар који пожели да има дете ће посетити лаборатију, где ће мушарац донирати семе, а жена комадић коже. Дете ће бити „производ рада“ лабораторијских техничара, чиме ће се „ставити тачка“ на непотребни и замарајући сексуални чин.

Стенфордски професор Грили појашњава како ће ембриони бити подељени у категорије (по класним разредима) да би се родитељима „олакшао избор“. Осим физичког изгледа као што су боја очију и косе, будући „родитељи“ ће моћи да изаберу и понашање детета. На тај начин ће се избећи могућност рађања деце са болестима, али и са „потенцијално нежељеним понашањем“.

Олдус Хаксли је у свом (футуристичком) роману „Врли нови свет“ далеке 1932 године врло прецизно предвидео овакав развој науке. Хаксли описује масовну производњу деце мешањем у њихов развој, како би се створио одређен број „каста“ са унапред дефинисаним способностима. Жељене „способности“ фабрички призведене деце су могућност уклапања и обављања друштвених улога које су им додељене пре рођења – без могућности побуне.

У Хакслијевом „Brawe New World“ се нико не разбољева, сви имају исти животни век, нема ратова а институције брака и породице су превазиђене. Хакслијева дистопија је тоталитарно друштво, којим влада диктатор чији су поданици самим рођењем (дизајнирањем беба) програмирани да уживају у потчињавању – без могућности побуне.

Владари Хакслијевог „Brawe New World“ свој „нови светски поредак“ намећу тако што људе натерају да воле своје ропство. Тако реформисано, ново (глобално) друштво функционише на принципу масовне производње и помоћу Павловљевих рефлекса. Људи се стварају у лабораторијама са унапред дизајнираном класом и интелигенцијом.

  • Добро је да се ради само о фикцији, зар не ?
Трансхуманизам је оно што долази после нас, а - будућност је већ ту.

Извор: Анонимни

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*