Хан: Србија је специјалан случај!

0

Европски комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан истакао је данас да је Србија у сваком случају специјални случај, како због централног положаја на Балкану, тако и по томе што даје важан допринос Берлинском процесу, који служи, поред реализације заједничких пројеката у региону и важном помирењу.

Он је у интервјуу бечком дневнику „Стандард“ казао да Србија у многим областима може дати импулсе целом региону.

„Међутим не мозете игнорисати емоционално стање становништва. У Скопљу морамо прићи решавању питања имена Македоније, што ћемо и учинити. Чак и у Босни и Херцеговини ствари напредују. Динамика је у реду“, објаснио је Хан.

На питање да ли постоји опасност, због актуелне кризе, да Унија изгуби земље Балкана зато што нико неће да прими нове чланице, он је истакао да постоји забринутост земаља кандидата, после референдума у Великој Британији.

Он је подсетио да је почетком јула одржан Самит о Западном Балкану, где је баш то била централна зема.

„Земље Западног Балкана су стартешки толико важне за ЕУ да ће на крају дана морати постати чланице. Приступна перспектива је поново подвучена на Самиту“, рекао је Хан.

Он је истакао да ће његова уметност бити да задржи драж и захтеве у балансу.

„Ту је потребно бити конкретан. Отворили смо прошле недеље са Србијом два важна поглавља, што је био битан продор. Са Албанијом смо у четвртак покренули до сада најобухватнију реформу правосуђа. У Македонији је било веома важног напретка у примени споразума из Пржина, који треба земљу да изведе из политичке кризе. Иза нас имамо добру недељу за мене и проширење“, констатовао је Хан.

Владавина права у првом плану

Упитан да ли је у прошлости сувише мало пажње придато, у процесу проширења, владавини права и корупцији, он је казао да не жели да критикује своје претходнике, као и да свако доба има своје специјалне проблеме.

„Имали смо 2004. године изуезтно расположење за ширење ЕУ, јер се у томе видео последњи камен у развоју од 1989. Уједно то је било утемељено у фази економског бума. Kод владавине права се изоставило да се различите културе држава споје. Мислило се, највероватније, да ће се то само од себе решити. Због тога се и методологија променила. Ми сада почињемо преговоре са поглављима о владавини права и завршавамо их са истим“, нагласио је Хан.

На питање који му је циљ до краја мандата, Хан је одговорио да постоје општи и конкретни циљеви.

„Опште гледано сам постигао да економски развој добије исти значај као владавина права. У целој Европи данас имамо умор од ширења и то се не сме улепшавати, посебно јер постоји опште мишљење да свака нова чланица представља ново финансијско оптерећење за друге“, указао је Хан.

Он је истакао да све земље источног блока, из бивше Југославије нису биле ефикасне, а индустрија је често била зависна од сировина и ослањала се на тешку индустрију.

Те земље, како је нагласио, морају да се поставе на шире основе, и то мора бити форсирано, а уз то је неопходно привући инвеститоре.

„Међутим мала и средња предузећа долазе у једну земљу само ако функционише владавина права, ако је могуће ослонити се на локалне судове. Тај прелаз морамо организовати – изградњу економског развоја, што мора ићи руку уз руку са развојм владавине права. Снажно повезивање политичких и економских основних вредности сам предузео. Надам се да је то неповратни процес“, закључио је Хан.

Говорећи о избегличкој кризи, Хан је истакао да су се непосредно погођене земље, као што су Србија и Македонија, узорно кооперативно понеле.

„Не желим да земље Балкана на које посебно гледам, постану паркинг, са којег се избеглице не могу кретати ни напред ни назад“, поручио је Хан.

Хан је оценио да, и поред актуелног тешког стања у Турској, не треба доносити исхитрене одлуке, додајући да, након извештаја о напретку, на јесен, треба да се донесу одлуке о последицама.

Нагласио је да би смртна казна била „нокаут критеријум“ за приступне преговоре са Турском.

Хан је казао да се не сме игнорисати разграђивање владавине права, те додао да тренутно постоји низ најава.

„Морамо гледати како ће се ствари материјализовати“, поручује Хан.

Он додаје да сматра добрим што ОЕБС жели да посматра суђења против осумњичених за покушај пуча, те нагласио да би био добар сигнал ако би на то пристала Турска.

Истовремено сматра да обустава исплате за споразум о избеглицама између ЕУ и Турске, или помоћи у приступном процесу не би било препоручљиво.

„Ми као ЕУ имамо наше поступке у приступном процесу, којих се морамо придржавати“, поручио је Хан.

Он је подвукао да би исхитрене европске одлуке против ауторитарног турског председника Реџепа Тајипа Ердогана погодило избеглице и турске невладине организације.

Хан је истакао да Турска није само Ердоган, већ да је чини 80 милиона људи, од којих многи имају наду у ЕУ.

„Данас се ради пре свега о томе да и даље разговарамо са Турском. Само на тај начин можемо нешто покренути код људи, који још увек верују у проевропски пут“, уверен је Хан.

Лондон мора да зна шта жели

Што се тиче иступања Велике Британије из ЕУ, Хан сматра да је могуће добро решење за обе стране, ако буду вођени „фер и тешки“ преговори.

Према његовим речима Британци би могли рачунати на останак у заједничком тржишту, ако и даље буду задржали слободу кретања грађана ЕУ.

Међутим, како сматра, најпре влада у Лондону мора бити свесна шта уопште жели.
Блиц

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*