Хоће ли у војску ићи деца политичара и моћника, или само они из сиромашних слојева?

0

Једно је када анкете говоре да је три четвртине нације за обавезан војни рок, али кад кренете у реализацију тог пројекта, онда се суочавате са озбиљним питањима

Чак и ако међу младима има много оних који би, према истраживањима – поново, једно је радити истраживање хипотетички, а други је пар рукава сивомаслинасте униформе када се војни рок заиста и врати, па очеви и мајке буду заиста морали да шаљу своју децу на одслужење – радо постали регрути, немали је број оних који би радије изабрали да оду у иностранство него да „врате дуг отаџбини“. А и без армије се таленти и едуковани исељавају…

„Једно је када анкете говоре да је три четвртине нације за обавезан војни рок, али кад кренете у реализацију тог пројекта, онда се суочавате са озбиљним питањима о финансијским ефектима или његовој сврси и оправданости, до оних најбаналнијих – да ли ће у војску ићи деца политичара и других моћних људи или само они из сиромашног слоја. Откада је света и века – војска почива на деци и зато се мора избећи амбијент татиних и маминих синова. Зато кампања за враћање војног рока мора бити добро осмишљена до најситнијих детаља како би постепено кроз јавну дискусију још више сазревала свест нације о његовом значају за Србију, а чак дотле се мора бити опрезно да у њој, рецимо, не би требало да учествује министар одбране Александар Вулин, који није служио војни рок“, објашњава Радић.

О томе за нови Недељник говори и ексминистар Шутановац.

„Чињеница да имамо искуства да је велики број младих напуштао земљу управо избегавајући служење војног рока, указује да би враћање војног рока још више навело на размишљање да одлазе из Србије. Читам, међутим, емотивне и ничим неутемељене написе о потреби враћања обавезе служења војног рока. Вајни војни стручњаци чији најближи рођаци су избегавали служење војног рока док је то била обавеза, данас се залажу да туђа деца добију и ту обавезу јер тобоже тако нас нико неће напасти, бићемо ‘највећа сила у региону’, а коначан циљ је васпитање младића који услед савремених трендова остадоше неваспитани. Најнезгоднији аргумент за друштво у економском пропадању и моралном посрнућу јесте управо жеља да нам у недостатку кућног васпитања омладину васпитава војска, јер тобоже ко то уме боље од војске. Једноставно, не треба војска да нам васпитава младе“, каже Шутановац.

Пракса професионалне војске показује да се млади са југа земље радо пријављују за добровољно и професионално служење (па ће радо да иду и када буде обавезно). Најмањи одзив је у Војводини и Београду, где у Војску Србије ретко ко хоће и за паре, а добровољно готово никако. Очекује се да ту и одзив буде најмањи и када буде обавезно.

недељник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*