Хрвати шокирани папином изјавом о Степинцу: Почели да мрзе папу Фрању – планирају да га туже!

0
Pope Francis leaves after a meeting with the Catholic community in the Church of St. Michael Archangel, in Rakovsky, Bulgaria, Monday, May 6, 2019. Pope Francis is visiting Bulgaria, the European Union's poorest country and one that taken a hard line against migrants, a stance that conflicts with the pontiff's view that reaching out to vulnerable people is a moral imperative. (AP Photo/Darko Vojinovic)

Мржња према папи може се мерити мржњом према Пуповцу

Изјава папа Фрање да не зна чему би служило проглашење Алојзија Степинца за свеца ако истина о њему није јасна, наишла је на оштре критике у Загребу.

Папина најава да Степинац неће ускоро бити канонизован као и да се по том питању саветовао са српским патријархом Иринејом посебно је погодила хрватске десничаре.

Најоштрија је била посланица Ружа Томашић, заговорница НДХ, која је рекла да папа добро зна ко је српски патријарх и да „Иринеј није онакав каквим жели да се прикаже”.

„Они су благословили тенкове и топове који су ишли на Хрватску. Један такав не може бити сведок. Послала сам му писмо, а он тражи истину на другој страни. Папа на овај начин још једном суди Степинцу. Зашто бих мислила оно што Папа мисли?”, рекла је Томашић.

„Степинац је био душеван човек, зато га је црква прогласила блаженим. Али у одређеном тренутку у процесу канонизације постоје нејасне тачке, историјске тачке. Молио сам се, промишљао сам то, тражио сам савете и видео да треба да затражим помоћ (српског партијарха) Иринеја. Он је велик патријарх. Иринеј је помогао, направили смо заједничку историјску комисију и сарађивали смо. И Иринеју и мени једини је интерес истина. И да не погрешимо. Чему би служило, изјавио је папа Фрања на повратку са пута из Бугарске и Северне Македоније.

Хрвоје Зекановић из Храста уверен је да ће Степинац ускоро бити проглашен светим.

„Папа Фрања свестан је значаја Степинца за хрватски народ и католичку цркву, и усудио бих се да кажем и човечанство. Жао ми је што Српска православна црква и неки појединци из српске политике то не увиђају, али и тамо су задували неки мало другачији ветрови. Ја сам сигуран да ћемо ускоро и у Загребу и у Ватикану славити проглашење Степинца светим”, изјавио је Зекановић.

Никола Грмоја, из конзервативне странке Мост, сматра да католичка црква жели добре односе са православном црквом, а да за СПЦ спорна канонизацији Степинца, па папа жели да усклади ставове с њима.

Папа Фрања се нашао на удару и бруталним нападима на више хрватских десничарских сајтова.

„Папа Фрања тражи савет од човјека који у Хрватима види само зло”, „Свети папа Фрања, још светији Иринеј и добри човек Алојзије” – само су неки од наслова.

Ова папина изјава о Степинцу само је један у низу ставова који се не свиђају католичком клеру у Хрватској.

Мржња према папи може се мерити мржњом према Пуповцу

Туђманов амбасадор Дарко Бекић на свом фејсбук профилу се запитао „хоће ли неко тужити папу Фрању због вређања целог народа“

ЗАГРЕБ – Питањем чему служи потврда о светости Алојзија Степинца, ако историјска истина није јасна, папа Фрања не само да је узнемирио хрватску јавност, већ је највероватније изгубио и последњу трунку симпатије коју је имао међу католицима, католичким бискупима, интелектуалцима, колумнистима и осталим перјаницама хрватске десно-клерикалне сцене, пише портал Индеx.

Обични Хрвати католици су свој гнев према Фрањи већ издашно просули по друштвеним мрежама и у коментарима чланака на порталима, а Индеx с тим у вези констатује да мржња коју они при том изражавају према папи Фрањи може се упоредити само с мржњом каквој је изложен, на пример, лидер Самосталне демократске српске странке у Хрватској и лидер СНВ, Милорад Пуповац.

Гордана Духачек у ауторском тексту за Индеx каже да папа Фрања не само да је, како наводи, де факто најавио да ће се на канонизацију ултимативног јунака хрватског ултраконзервативног католичанства још дуго чекати, него и да она зависи од става Српске православне цркве, омиљеног непријатеља Хрвата католика којег не подносе не зато што је јако различит од њих, него зато што су „запањујуће слични”.

За разлику од остатка света, каже ауторка, реформаторски настројени папа Фрања није никада био претерано омиљен међу хрватским католицима, ни приближно као његови претходници Иван Павле 2. и Бенедикт 16.

„Фрања је за средњу струју Хрвата католика од почетка свог понтификата саспектни левичар који заиста покушава да проповеда љубав и толеранцију, а њима су увек били дражи папе који се баве ширењем непријатељства и формалног ауторитета Католичке цркве”.

Фрањи се, додаје ауторка, замерало и што системски заобилази Хрватску.

Папа је, наиме, радије путовао у Босну и Херцеговину и то у, како наводи, хрватским националистима омражено Сарајево те је и тамо проповедао о помирењу и малтене, братству и јединству, уместо да је затражио оснивање трећег ентитета за Хрвате у БиХ.

„Посебан шок је изазвала одлука папе Фрање да ће с представницима СПЦ-а основати комисију која ће се бавити улогом Степинца у Другом светском рату и тиме треба ли он бити проглашен свецем Католичке цркве, што је пројект у који се међу Хрватима католицима кроз године уложило неизмерно много труда”, наводи ауторка и додаје да супротно томе, Католичка црква у Хрвата се, каже, воли сама описивати Степинчевом црквом, што је прилично бизарно ако се зна да је темељ католичанства универзализам, односно да не постоје аутокефалне католичке цркве.

Ипак, и тада се могло још наћи каптолских моћника који ће оправдавати Фрању, објашњавајући да СПЦ не може зауставити Степинчеву канонизацију, али након Папиних најновијих изјава сасвим је јасно да ће се Хрвати католици морати још начекати до проглашења Алојзија светим, пише Духачек.

Један од кључних медијских „мегафона десно-клерикалних ставова, колумнист Ивица Шола”, од почетка Фрањиног мандата писао против њега, али је прошле године кренуо са жестоким фронталним нападима и немилосрдним инвективама у серији хистеричних текстова.

„У марту 2018. је констатовано да је „модел Цркве папе Фрање историјски фалсификат и хереза”, у јулу је папу оптужио да око себе гради култ личности, у септембру се згражао што папа Фрања „склапа савез с (нео)марксистима у борби против сиромаштва”, а у јануару ове године је написао да „више није јасно води ли Цркву папа Фрања или Сорош”.

Пре два дана га је у колумни у Слободној Далмацији прогласио „политичаром глобализма”: „За Папу и умнике које је окупио суверенитет, нација и држава инхерентно су негативни, па и појмови неприкладни ‘ери глобализације’, читај ‘идеологији глобализма’, које је бит идеологија другога и сотонизирање својега, западног. Сам папа Фрања на аудијенцији се обратио учесницима скупа жестоко се обрушивши на ‘конфликтни национализам’ и ‘подизање зидова’“, подсећа ауторка.

Папи Фрањи су Хрвати католици замерили и то што је иронисао феномен наводних указања Исусове мајке Марије у Међугорју у БиХ, на чему су херцеговачки фрањевци од почетка 1980. до данас изградили милионску индустрију.

Нема сумње да ће права бујица жестоких реакција на најновију Фрањину изјаву о Степинцу тек уследити, али европска парламентарка, Ружа Томашић, носилац листе Хрватских суверениста и велика Хрватица и католкиња, пожурила је да буде прва од истакнутих актера с деснице која је прозвала Папу, преноси Танјуг.

Она је објавила да је Фрањи већ послала протестно писмо и констатовала да „Папа на овај начин још једном суди Степинцу”, те запитала зашто би она мислила оно што мисли папа, што је, како се наводи дирљив момент еманципације од црквеног ауторитета и неочекивани прилог слободи мисли с хрватске деснице.

Туђманов амбасадор Дарко Бекић је пак на свом фејсбук профилу запитао „хоће ли неко тужити папу Фрању због вређања целог народа?”

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*