Исповест вегана: „Оставите ме на миру!“

"Једног дана одлучио сам да направим експеримент и да престанем да једем месо месец дана... Од тада је прошло пуних 7 година"

0

Вероватно бих се вратио старој исхрани да нисам наишао на озбиљну дискриминацију породице и пријатеља. У мени је тада прорадио чист инат и одлучио сам да продужим са својим експериментом који је сада добио и социјалну компоненту.

Убеђивали су ме да је то што радим нездраво и да ћу се разболети. Да бих смирио своју породицу 3 пута годишње радим обавезне тестове крви за које мислим да нису прецизно мерило здравственог стања, али резултати су већ 7 година добри и породица је „задовољна“.

Док сам живео са њима, нисам мајци могао да тражим да, поред свих њених обавеза, још и за мене посебно спрема, па сам се сналазио тако што сам јео делове ручка који нису били у контакту са месом (грашак,спанаћ,кромпир). Не могу да кажем да је то било право решење јер јести додатке јелима и није права ствар.

Што се тиче Београда, не постоји фастфуд који нуди здраво и повољно решење за исхрану без меса. Дуго сам мислио да је фалафел решење свих мојих проблема, а онда сам случајно видео да се у истој фритези припрема и месо. Чак и да није тако, храна припремана у дубоком уљу није здрава за свакодневно конзумирање тако да сам тешка срца одустао и од фалафела.

Пошто никада нисам упознао 100% здравог човека, а најчешће ми придикују људи који не изгледају најздравије, то ме је натерало да помислим да апсолутно здравље не постоји и да човек треба да једе оно што га чини срећним и задовољним. Само тако избегавамо осуђивање себе и других.

Језици? Џигерице? Мозгови? Тестиси? Ја сам последњи који ће вам било шта приговорити јер сам и ја свашта јео док сам био месождер. Али, зашто онда други налазе за сходно да критикују мене? И зашто је мој начин исхране проблем?

У пекарама обавезно питање: „Да ли је пита печена на масти или на уљу?“.

Продавачице ме гледају испод ока. Често ни оне не знају. Отварају врата од кухиње и деру се: „Је л’ ова кромпируша на уљу или на масти?!“ Дуго се чека одговор. Неко се дере из кухиње/подрума: „На уљу!“

Неретко се испостави да нико нема појма како је мистериозна пита настала, а некада дође газдарица и са поносом каже да су сви производи на масти. Ја јој се захваљујем на љубазности и одлазим, она остаје у чуду шта то није у реду, а ја излазим гладан.

Ни на славама ситуација није боља. Домаћин је ставио две рибе испод иконе Светог Николе и поручио му да цени то што светац пости, али да ће он и његови гости да окрену једно прасенце.

У тим ситуацијама једем питу.. много пите… и салату… велике количине салате. Људи ме гледају као кретена који ће им појести сав купус. Настаје паника. Цела породица ренда купус. За то време ја одговарам на питања типа: „Зашто то радиш себи“, „Појешћеш птицама сву храну, како ти није жао?“.

Из неког разлога жене се осећају угрожено јер очекују да није „нормално“ јести месо пред мушкарцем који га не једе, па се најчешће оправдавају са „Ни ја скоро уопште не једем месо, евентуално пилетину, али врло ретко“.

Некада домаћин поносно изнесе пастрмку и каже: „Имам нешто и за тебе мучениче/робе/испосниче/Исусе Христе…“

Када му кажем да не једем „ни рибу“, следи нови налет чуђења и очаја што не може да ме прописно угости. Домаћин тада тражи излаз у томе да нисам нормалан. Поставља сада већ култно питање: „Зар ни рибу? Па црни ти, шта једеш? Није ти то добро“.

Непријатну ситуацију покушавам да избегнем тако што ћу попити што више његове домаће ракије и тако свима доказати да сам „ипак нормалан“. Тако већина гостију почиње да ме гледа као човека.

Ипак, ни ово није без мана. Родбина ужива што коначно има тему како је Зоранов син пропао и, како не једе месо, сигурно се дрогира. Чим пије, а не једе ту нешто не штима.

Једино су свадбе са шведским столом решење за ову проблематику. Ипак, просечан Србин током свог живота оде на 1.8 свадби са шведским столом тако да не рачунајте на ову солуцију. У реалности вам конобар сипа јунећу чорбу док не замолите за још једну кутлачу.

Пошто ја ни то не једем све зависи од жеље конобара да ми изађе у сусрет. Наравно, деси се да вам и конобар запрепашћено постави питање: „Ни рибу?“.

Дакле, просечна „свадбарска“ храна коју можете као веган јести је купус салата у неограниченим количинама, обиље хлеба и 5 до 7 кришки парадајза.

Ако сте, не дај Боже, смршали, наравно да ће вам рећи да вас је „зло изјело“ или да сте померили са памећу. Омиљени термин за мршављење у српском народу је: „Осушио се“.

А ја се нисам осушио! Чак сам се у једном периоду за ових 7 година од како сам веган, и угојио! Осећам се добро и уживам у свом начину живота.

Дневно.рс

ПОСТАВИ ОДГОВОР

*